Noći violine Sare Čang

Ljupka, nasmejana, elegantna, violinistkinja Sara Čang utrčala je juče u salu Beogradske filharmonije. Ne da svira, jer u publici su bili novinari i drugi koji imaju razloga da budu na jednoj ovakvoj pres konferenciji. Sa orkestrom Beogradske filharmonije Sara Čang će nastupiti večeras, kod najbližih „suseda” – na podijumu Kolarca. Sviraće Bramsov Koncert za violinu i orkestar, op. 77 u De-duru, dirigovaće Lior Šambadal, a u ostatku večeri publika će moći da čuje i Veberovu Svečanu uvertiru, op. 59, i Šumanovu Simfoniju br. 3, op. 97, u Es-duru.

Toliko o večerašnjem koncertu, a ako niste nabavili ulaznicu, uteha je stigla od direktora Beogradske filharmonije Ivana Tasovca koji je podsetio da će Sara Čang, sa svojom violinom, već 5. marta biti u toj istoj dvorani. Samo – okružena muzičarima iz Bazelskog kamernog orkestra kojim će dirigovati Dejvid Štern (nedavno se na Kolarcu predstavio sa Beogradskom filharmonijom), a te večeri, u organizaciji Jugokoncerta, na programu je opus Feliksa Mendelsona čija se dvestogodišnjica rođenja obeležava na mnogim muzičkim meridijanima.

Za prvu posetu velike violinistkinje Beogradu najviše treba zahvaliti kompaniji Samsung Elektroniks, a na konferenciji za novinare bili su i predstavnici ambasada SAD i Republike Koreje. Ne slučajno oni: Sara Čang je rođena u Americi, u Filadelfiji, ali u korejskoj porodici. Sa četiri godine imala je violinu u rukama i tako polako stigla do Džulijarda gde se školovala kod čuvene Doroti Dilej. Najbolji orkestri i čuveni dirigenti ušli su u njenu muzičku biografiju, tu su i vredne nagrade, te i neke posebno zanimljive stranice: najmlađa je osoba koja je ušla i Hol slavnih Holivud Boula, a 2004. godine nosila je olimpijsku baklju kroz Njujork.

Sara Čang je rekla da je srećna i uzbuđena zbog svog prvog boravka u našoj prestonici i napomenula: „Čim sam sletela u Beograd, odmah sam osetila toplinu vaših ljudi. Takvi su i u orkestru sa kojim ću svirati”.

Ispričala je i kako je njena majka želela da mala Sara svira klavir, ali da je sama više želela nešto što može lako da se ponese. Baš kao što je violina. I nije to bila jedina „igračka” u njenom detinjstvu. Podsetila je da su američka deca veoma aktivna u svom vanškolskom vremenu i da ga je ona ispunjavala i baletom, jahanjem...

Neku malo drugačiju priču čuli smo od dirigenta Liora Šambadala (rođen u Tel Avivu 1950. godine), muzičara sa dužim stažom, koji se školovao i radio u raznim zemljama i kome je ovo četvrto predstavljanje pred beogradskom publikom. „Ovde se osećam gotovo kao kod kuće. Tim pre što sam radio i u Ljubljani, a jezici su vam slični”.

Uz smeh, ispričao je i jednu epizodu sa neimenovanom violinistkinjom iz beogradskog orkestra, koja mu je rekla: „Maestro, vi ste tako grozni prema nama, ali mi vas volimo”. Recimo još i da će se maestro sa Beogradskom filharmonijom uskoro ponovo sresti: u maju sa njima putuje na dvonedeljnu turneju po Kini.