Суботица у трећем добу

Суботица – Прошле године на порођајном одељењу Опште болнице у Суботици родило се 1367 беба, или чак за 90 беба мање него у 2007. години. Тако је и прошле године настављен вишедеценијски тренд по којем се сваке године рађа све мање беба.

Ни у будућности није вероватно да ће бити другачије јер ако је брак уобичајена претпоставка за принову, Суботичани и ту имају „лоше резултате”. Матичарка Вукица Богешић каже да је лане у Суботици само 605 парова изговорило „да”, чиме је изједначен неславни рекорд из 1996. када је било најмање венчања. Да ли то млади Суботичани све више одлазе на друге адресе, питање је за неку будућу анализу демографског кретања, где ће своје место наћи и податак да је чак 195 Суботичана, што у поређењу са овде венчанима чини готово трећину, брак склопило у некој другој средини.

Податак да се број становника у Суботици од око 100.000 душа не мења готово читав век политичари и социолози су били склони да тумаче као позитивну страну града који је остао по мери појединца, односно који се није ширио до мере која би негативно утицала на квалитет живота. Али, последњих деценија увиђа се и наличје овог тренда.

Начелница суботичког одељења Републичког завода за статистику Сперанца Ротар за „Политику” каже да, узимајући у обзир природни прираштај, Суботица на сваких хиљаду становника има шесторо житеља мање. Поредећи број рођених и умрлих само у 2007. години, Суботица има „минус” од 870 суграђана, што је довело до тога да је процењени број становника у 2007. години био 145.752.

– Ова процена узима у обзир само природни прираштај, али не и миграције становништва. Према попису из 2002, у Суботици је живео 148.401 становник, а деценију пре тога 150.534 – саопштава Сперанца Ротар податке који јасно указују како се град „смањује”.

Због негативног природног прираштаја у укупној популацији расте удео суграђана старијих од 65 година. И док су 1991. године они чинили 12,88 одсто Суботичана, данас их је 15,89 одсто. Удео становништва старијег од 65 година само је један од индикатора за утврђивање стадијума демографске старости једног друштва, а Марија Биачи, стручни сарадник у локалној самоуправи, каже нам да је просек старости становништва 40,3 године, што Суботицу сврстава међу градове у дубокој демографској старости.

Због тога се овде затварају одељења у школама, сваког септембра уписује се и до стотинак првака мање, а отварају се нови геронтолошки клубови. Суботица има дугу традицију неге и бриге о старијим члановима друштва, а прошле године Скупштина општине усвојила је Стратегију бриге о старима, чији је управо један од аутора Марија Биачи. С друге стране, стратегија за бригу о младима није урађена, а напори да се помогне младим породицама са децом су ипак недовољни. Градска управа сноси трошкове смештаја трећег и четвртог детета у предшколским установама, а пре неколико година основан је и Пронаталитетни фонд посредством којег се младим родитељима под повољним условима одобрава кредит за куповину или адаптацију стана или куће. Специфичност овог фонда је у томе што се рата која се враћа општини смањује како се увећава број деце у породици.

Александра Исаков