Држава „пумпа” инфлацију

Ако држава настави са повећавањем акциза и поскупљењима производа и услуга под својом контролом (гориво, ПТТ услуге, лекови, саобраћај, цигарете, комуналије, гас…), лако се може догодити да већ у првом тромесечју „потроши” 7,2 процентна поена од задатих 13, плус-минус два поена, до краја године. Ако се у то укључи и најављених 20 до 22 одсто поскупљења струје у априлу, држава ће испунити своју овогодишњу квоту. То је, по оцени Радована Јелашића, гувернера Народне банке Србије, на јучерашњој конференцији за новинаре, сасвим реална опасност да овогодишњу укупну стопу инфлације од осам процената, плус-минус два поена, „испуцамо” за трећину године.

„Пумпајући” инфлацију, не би ли, између осталог, што пре дошла и до већих буџетских прихода, држава опасно поткопава ионако климаве темеље овогодишње економске политике у којој је један од кључних стубова управо једноцифрена инфлација. Према речима гувернера, НБС ће учинити све што је у њеној надлежности да раст цена задржи у каквим-таквим оквирима. Али, ако држава настави са садашњим темпом поскупљења, исход већ може да се предвиди.

Крај првог тромесечја, како је упозорио Јелашић, биће прави тест и за остале елементе овогодишње економске политике. Пре свих – раста бруто домаћег производа, као и индустријске производње, увоза, извоза, кредитне активности банака, а потом и буџетских прихода.

– Шта ако се догоди да раст БДП-а буде испод планираних 3,5 процената? То ће се, без сумње, одразити и на приходе државне касе. Покривање евентуалног минуса у каси могуће је само на два начина – ребалансом буџета навише или кресањем расхода – тврди гувернер, али се прибојава прве, изгледније и опасније могућности.

Да ли ће до тог лошијег сценарија и доћи, умногоме зависи од тога да ли ће Србија успети да, по разним основама, из света привуче ове године пет до шест милијарди евра, не би ли измирила дефицит текућег рачуна плаћања према свету.

– Ако тих пара не буде, страдаће девизне резерве, а грађани ће то платити вишом инфлацијом и обезвређивањем динара – био је изричит гувернер.

Србија и у том шкрипцу има два избора. Да влада, према речима гувернера Јелашића, одмах смањи и измени планиране издатке или да се додатно задужи. Сасвим је реалан зајам ММФ-а од 400 и кусур милиона евра. Две трећине, или 266 милиона евра, могу се повући за само 48 сати, али, како је Јелашић упозорио, то ће бити више него поуздан знак да се крхка кула економске политике за 2009. полако руши.

Тим поводом, гувернер је предочио процене Народне банке по којима је у четвртом тромесечју 2008. дошло до осетног пада БДП – са 8,5 у првом на свега два процента у последњем. Због тога ће укупна стопа бруто производа у прошлој години бити прихватљивих 5,4 одсто, али то, у новим околностима, не значи да ћемо успети да је одржимо на планираних 3,5 процената.

С. Костић

-----------------------------------------------------------

Расте девизна штедња

Само у протеклом делу јануара, према подацима НБС, девизна штедња у Србији порасла је 34 милиона евра. Од те суме, како је оценио гувернер, много је важније да се променио тренд – штедише су се увериле да НБС и банке имају довољно новца и да могу да одговоре на сваки њихов захтев. Девизне резерве НБС тренутно износе 8,1 милијарду евра и довољне су да покрију шестомесечни увоз. Гувернер је обећао да ће и ове године водити флексибилну политику курса и да неће себи задавати некакве границе до којих ће бранити курс динара.

-----------------------------------------------------------

Мања референтна каматна стопа

Монетарни одбор НБС, према речима гувернера, јуче је смањио референтну каматну стопу са 17,25 на 16,50 одсто. Да ли је то почетак новог тренда, умереног попуштања круте монетарне политике, видеће се ускоро. Али у овом часу је процењено да су успоренија кредитна активност банака, нижи раст зарада, пад привредне активности, ниже цене хране и мања укупна инфлаторна очекивања више него довољни разлози да се смањи основна банкарска стопа.

Да ли ће тај потез пратити и пословне банке, гувернер Јелашић није могао да каже, јер то зависи од њихове пословне политике и процене ризика улагања.