Не терамо стране трговце, само тражимо више поштовања

Од почетка мандата имала сам намеру да направим неке квалитетне искораке у функционисању тржишта и Уредба о ограничењу маржи је то погурала. Раздрмали смо само површину воде, али је реакција трговаца била бурна, каже у разговору за новогодишњи број "Политике" Јагода Лазаревић, министарка унутрашње и спољне трговине. Уредба је истовремено отворила теме о којима се годинама ћутало - од притисака на добављаче до високих маржи које су се директно преливале на рачуне потрошача.

Ова мера није била једнократна популистичка интервенција државе, него први корак ка дубљем уређењу тржишта и сузбијању непоштених трговачких пракси које ће се у годинама пред нама регулисати кроз неколико важних закона. 

Поред ових тема, министарка Лазаревић је у првом интервјуу за штампане медије говорила и о ефектима уредбе на инфлацију, односима са трговцима и произвођачима, конкуренцији и новим играчима, о томе зашто нам је храна и даље скупа, као и шта следи после 1. марта када истиче.

Како оцењујете досадашње ефекте Уредбе о ограничењу маржи и шта је она променила у домаћој трговачкој пракси?

Пре свега је неко први пут избацио на површину колико су велики притисци на добављаче и шта све трговци раде да би остварили неке своје циљеве у пословању. На пример, проценте нето профита које они желе да имају у свом билансу на крају године, па и по цену да то остваре наплаћујући другима непоштене намете. То разоткривање како функционише домаћа трговина и детаљи о којима се није причало нама отвара врата да се овим бавимо даље. А то значи да ово нису једнократне мере, него дубље промене и правила понашања по коме би тржиште требало да функционише. Реч је о пракси која важи и у Европској унији којој тежимо. И они су установили да постоје непоштене трговачке праксе, значи да постоје и непоштени трговци које треба санкционисати. Код нас није био само проблем недостатак прописа, колико чињеница да је трговцима дат један широк маневарски простор.

Како ће држава реаговати ако после 1. марта дође до новог раста цена?

У наредна три месеца ћемо добити Закон о непоштеним трговачким праксама, модеран и ефикасан пропис који ће имати решења која не постоје ни у европском законодавству. Јер, од 2019. године када је у ЕУ усвојена Директива о непоштеним трговачким праксама која је после транспонована у национална законодавства, много тога се променило и еволуирало, а појавиле су се и нове непоштене праксе. То је жива ствар и трговци се не либе ни од чега и на уређеним тржиштима. Инсистираћемо на строгој казненој политици да би се они уздржавали и избегавали непоштене праксе. Неки од офрабата ће, на пример, бити трајно забрањени кроз закон.

Може ли се догодити да уредба буде продужена?

Можда у случају офрабата, али кратко. Ограничење маржи је друга проблематика и ту је реално да се цене после уредбе врате на старо, али смо макар у међувремену урадили нешто и са доступношћу јавних ценовника кроз Портал отворених података. И то ћемо унапредити јер је планирано усвајање нових закона – о трговини и о заштити потрошача. Уколико крене неко дивљање цена, држава увек може да реагује – уредба може да се донесе и за неколико дана. Ако нешто угрожава макроекономску стабилност, држава ће сигурно реаговати. Ово је тежак пут, али ствари се доводе у ред, чак и ако то дуго траје.

Какав је утицај уредбе на инфлацију?

Последњи извештај НБС и њихова месечна праћења показују да је инфлација у августу износила 4,7 процената, у септембру 2,9, октобру и новембру 2,8 одсто, што је најнижа стопа од 2021. године. Нама је то потврда да је концепт уредбе са широким обухватом производа имао ефекта. Сада морамо да бранимо инфлацију, јер имамо друге могуће ризике који могу да генеришу раст. Али макар немамо главобољу око цена хране, иако су оне и даље изнад просека ЕУ, што је недопустиво.

Да ли се после проблема са НИС-ом прибојавате новог ценовног удара?

Не знамо какав ће бити исход, све око НИС-а је врло мучно и захтевно. Наша намера је да обезбедимо да макар када је храна у питању немамо инпуте за раст инфлације.

Може ли се очекивати проширивање листа производа које би обухватила Уредба о маржама?

Ми имамо захтев да се тај број смањи. Међутим, не бисмо били тако успешни у обуздавању инфлације да је обухват производа био мањи. Ово је било компромисно решење.

Перцепција потрошача показује да је корпа и даље скупа...

Не бих да именујем трговце, али довољно је да свако од нас, а то радим и ја, уђе на сајт једног ланца у његовој матичној земљи и видеће да су поједини производи приватне трговачке марке код нас, и под уредбом, скупљи за 40 до 50 одсто. А тамо су и примања и БДП по глави становника далеко већи. Притом, цена коју видимо на њиховим сајтовима је малопродајна, а не произвођачка. Ненормално је да нешто код нас кошта толико скупље.

„Ако им није добро у Србији нека иду”, чуле су се поруке у домаћој јавности упућене страним ланцима. Јесмо ли у позицији да им тако нешто поручујемо?

Не, ја бих рекла – ако желите да останете морате да се понашате пристојно, да поштујете ову земљу и потрошаче који су ваши купци и захваљујући којима послујете. Никоме није намера да тера одавде стране инвеститоре, само тражимо мало више поштовања. Они имају зацртане проценте на нивоу њихових централа, а пут до тих резултата не може бити преко леђа наших потрошача. Много смо тога сазнали последњих месеци. Увек су добродошли, али мораће да се прилагоде. Дакле, жеља нам је да буду ту, али начин пословања ће и даље бити под мониторингом и преко закона ћемо пратити њихово понашање према добављачима, јер су нам и они важни. У целом ланцу на крају сви треба да буду задовољни. Не заборавимо да неки трговински ланци и даље имају раст промета, што значи да им је пословни модел очигледно добар. Ако имате двоцифрену стопу раста током три месеца трајања уредбе, онда је јасно да и сада могу да послују профитабилно.

Притисака је, како сте рекли, било много. Јесу ли престали?

Има их и даље много. Поштујем велике системе из моћних земаља, али не желим да поклекнем јер верујем у исправност онога што радим. Посебно јер сам добила толико информација од компанија, и домаћих и оних које долазе из најразвијенијих ЕУ земаља. Нико није поштеђен притисака од одређених трговинских ланаца. Очекује се да разумемо да им се да нешто на шта су навикли, али, на њихову жалост, то није богом дано.

Можемо ли да очекујемо и неки нови трговински ланац?

Трговински ланци имају своје канале којим сондирају тржиште, па и наша сазнања некада стижу из медија. Најближе нам је, чини се, италијански дисконтер „Еуроспин” који је у фази припреме, бирању локација. То је добро за Србију, али да нам треба још – треба нам, па да будемо као земље ЕУ у којима се трговци боре за ниже цене како би били конкурентнији. Треба радити на већој диверсификацији и већој конкуренцији и то ће бити важан задатак за 2026. годину. Наше тржиште је атрактивно, али и закони које доносимо и клима коју мењамо шаље важну поруку за оне који планирају да дођу. Треба да јачамо и домаће ланце и држава треба да их подржава у томе, а они морају много да раде на оптимизацији својих трошкова да би били конкурентни.

Да ли би евентуално решење Комисије за заштиту конкуренције против четири велика трговинска ланца због могућег договарања око цена значило да су државне интервенције на тржишту биле оправдане?

Не знам који су резултати те њихове истраге, очекујемо да са тиме ускоро изађу у јавност. Имаћемо тада и податак је ли било договора или не. Очекујем свакако да резултати буду обелодањени пре истека уредбе, надам се до 1. марта. Не улазим у њихов посао, али то очекујем.

Да ли би то помогло и када је реч о ЕУ и инвеститорима?

Сигурно, јер је било доста неразумевања зашто смо интервенисали и увели мере. А онда када смо показали аргументе у којима су цене у Србији изнад просека ЕУ, реакције су биле другачије. Бројеви су увек добар аргумент. ЕУ је врло јасна и ригорозна према картелском удруживању. Треба да, баш као и они, на јасан начин радимо и саопштимо да ли је нешто доказано или не. Срећа да су ово врло мерљиве ствари.

Каква је сарадња са произвођачима?

Траже помоћ, али и даље постоји велика доза страха која је оправдана јер су и они под притисцима. Дуго то траје, а некима је опстанак везан за пласман кроз трговину на нашем тржишту и захвални смо им за сваку информацију коју поделе са нама. Помажу нам да мере спроводимо на најбољи могући начин, тако смо и уредбу мењали неколико пута.

Чини ли вам се да трговци, с друге стране, превише ћуте?

У јавности да, али су иначе врло гласни и према добављачима и према начинима како да избегну уредбу. И у комуникацији са државним институцијама. Волела бих да неки буду више свесни колико им је имиџ пољуљан и каква је перцепција купаца према њима. Неки су постали свесни, па сада видимо да форсирају концепте одговорног пословања, али је тешко вратити се на пут када се нађете на стубу срама. Није им то држава урадила, него они ценама, којих су и купци постали свесни. Имали смо много реакција наших грађана када су се вратили са одмора, јер су видели колико шта кошта ван Србије, а колико у нашим продавницама. Имали смо и бојкот и потрошачи су са правом огорчени. Да није било уредбе, бојкот би се вероватно наставио и финансијски удар на трговце би био још јачи.