Летонија укинула наставу и емитовање медијских програма на руском језику

Власти Летоније увеле су од 1. јануара 2026. године нова, оштра ограничења у вези са употребом руског језика у образовању и јавном простору, јављају локални медији у тој земљи. Одлуком државних институција забрањена је настава руског као другог страног језика у школама, док је истог дана на снагу ступила и забрана емитовања телевизијског и радијског програма на руском језику на државним медијима.

Поред тога, повећан је порез на додату вредност на продају књига на руском језику, који сада износи 21 одсто, што је у јавности протумачено као додатни притисак на употребу тог језика у културној и издавачкој сфери.

Како је саопштено из Риге, циљ ових мера је стварање „јединственог информационог простора“, у којем ће сав садржај бити доступан искључиво на летонском или на неком од званичних језика Европске уније. Власти као кључно образложење наводе разлоге националне безбедности, истичући потребу за заштитом државног и информационог суверенитета.

Ове одлуке, међутим, изазвале су бројне полемике, будући да, према званичним подацима, скоро 40 одсто становника Летоније у свакодневној комуникацији користи руски језик, било као матерњи, било као доминантни језик јавног и приватног живота.

У том контексту подсећа се и на случај бившег посланика летонског парламента Алексеја Росликова, који је јавно бранио право на употребу руског језика. Против њега је покренут кривични поступак, а летонско тужилаштво га терети да је „помагао Русији у деловању против републике“, као и да је подстицао етничку мржњу и непријатељство. Уколико буде осуђен, Росликову прети казна и до 25 година затвора.

Нове мере додатно су отвориле питање односа између државне политике идентитета и положаја бројних мањинских заједница у Летонији, као и граница између безбедносних аргумената и очувања језичких и културних права.