Екслибрис – сусрет аутора и колекционара

Суботица – Великим љубитељима књига, колекционарима, често није довољно само да одређена издања или одређену књигу имају у својој колекцији. Поносе се својом збирком, љубоморно је чувају, врло често знају податак о свакој књизи где су је и због чега купили, али ту се библиофилска везаност за књигу не зауставља. За истинског колекционара књига није само физички предмет, она је нешто са чим успоставља лични контакт, везује се за њу и настоји да је увек у окружењу својих књига.

Због тога многи велики колекционари књига имају своје екслибрисе, графичку ознаку којом се на првим страницама књиге укрштају имена аутора и власника колекције књига. Ова слика, знак, није само информација коме књига припада, већ и из чије библиотеке потиче, а истовремено то је и порука да је колекционар сматрао важним да се зна да је одређено дело у његовој библиотеци.

И управо као што је књига најчешће уметничко дело избрушеног духа, тако је и графика на њеним предњим странама у виду екслибриса и мало дизајнерско или уметничко остварење. Зато и екслибриси прерастају странице књиге у које су утиснути и постају и сами ауторски печат.

Публициста Душан Салатић начинио је књигу „Екслибрис у Суботици” која управо на једном месту обједињује екслибрисе не само данас активних колекционара и библиофила већ је у њој подсетио и на неке од најлепших екслибриса које су имали некадашњи колекционари. Такође, у књизи су место нашли и „суперекслибриси” из Градске библиотеке у Суботици. Ту се ради о екслибрису који нису налепница, нити су у виду печата, већ су утиснути на првој страници у виду монограма, или ређе налепљени на хрбату или на предњим или задњим корицама.

Душан Салатић је правник, годинама живи и ради у Новом Саду, али каже и даље се помало осећа Суботичанином, јер је овде одрастао. И даље је везан за Суботицу и Палић и то је била једна од чињеница које су биле одлучујуће у изради књиге.

„За ову тему сам почео да се интересујем када сам 1997. године дошао у посед једне књиге која је имала печатни екслибрис суботичке библиотеке и налепницу екслибрис. Полако је интересовање прешло у љубав, а онда у озбиљну пасију те је ово трећа књига коју сам написао на тему екслибриса. У трагању за екслибрисима имао сам велику помоћ антиквара и књижара Иштвана Рила и када се накупило стотинак комада екслибриса Суботичана почео сам да пишем. На крају је настала ова књига обједињујући моју љубав и према Суботици и према екслибрисима”, каже аутор.

Салатић је о својој књизи говорио у суботичкој Градској библиотеци. Екслибрис или „из књиге”, може да се схвати и као „из библиотеке”, и аутор помиње да су ове илустрације настале у 15. веку у Немачкој, у време када са појавом штампе књига почиње да се шири и међу грађанима. Мада у основи настанка екслибирса лежи потреба да се обележи имовина, као нека врста одбране од несавесних позајмљивача, од почетка су у њихову израду укључени уметници. Прве су урадили Дирер и Холбајн.

„За екслибрис се каже да је то област примењене уметности, пошто налази примену на начин да се лепи у књиге, и мада је уобичајено малог формата она је често велике уметничке снаге. У овој књизи сам прикупио рукописне, печатне екслибрисе и оне у виду листића. Рукописни и печатни су из Одељења старих и ретких књига у Суботици, и најстарији рукописни је из 1690. године За мене је један од најлепших екслибриса у Срба – екслибрис Васе Стајића, који је био и директор суботичке Гимназије. Он је рађену на 'ванитас' тему, која представља размишљање о о уметности, о пролазности живота, о узалудности сакупљања, грабежи. Када је у питању књига, ова тема сугерише смртност човека, али књига остаје, и после њега”, објашњава Салатић.

Мада се екслибриси раде већ више од 500 година, код нас су стигли релативно касно. Салатић каже да је први екслибрис имао један новосадски племић 1774. године, резан и писан на латинском језику. Први  ћирилични из 1830. године власништво је Петра Петровића Његоша. Наш саговорник објашњава да наше друштвене прилике средином 20. века нису ишле наруку ни приватној имовини, ни неговању културе екслибриса.

„Тек негде седамдесетих година 20. века екслибрис је почео да се изучава на Академији примењених уметности, када је у питању опрема књиге. Данас постоји Екслибрис друштво Војводине које се бави његовом промоцијом”, каже Салатић који је и председник тог друштва.

У књизи је Душан Салатић навео и најстарији рукописни екслибрис из 1694. године у Градској библиотеци у Суботици који припада Георгију Петровићу, такође представља суперекслибрисе који су изузетне вредности, те екслибрисе бројних суботичких колекционара књига. Поред тога, читаоце и упознаје са уметницима, ауторима који су правили екслибрисе попут Кароља Андрушка, Ђерђа Бороша, Љиљане Кртинић, Мирка Молнара.