Трагање за боговима старијим од Бога

Када се 2006. године појавио Пишталов роман Тесла, Младост, било је очигледно да је то само први део неке веће, амбициозно замишљене романескне целине о славном и интригантном научнику. Књига Тесла, портрет међу маскама (Агора, Зрењанин, 2008), остварена као интегрална трилогија у којој се сада објављују други и трећи део, Америка и Нови век, ту целину сада заокружује. Годишњица Теслиног рођења инспирисала је, махом у Сједињеним Државама, појаву неколико нових животописа, романа и филмова посвећених његовог научном раду, тако да се Пиштало нашао пред прилично захтевним жанровским и приповедачким изазовом да о човеку о коме се „све зна” напише нешто више од биографског романа или романсиране биографије. Определио се за форму која би се могла назвати лирском или имагинарном биографијом, у којој се већ окушао у одисејевској новели Корто Малтезе и роману Александрида, бајковитој повести о неукротивој сујети највећег освајача. Пишталова прича о Тесли наставак је тих списатељских интересовања за легендарне личности веће од живота, које прелазе границе до тада познатог света.

Творци модерне епохе

Остајући веран поетици сажете имагинације и прозног поетизма, Пишталов роман у изразито разуђеној фрагментарној композицији лирски реконструише Теслине европске и америчке године, прати његов успон, славу и резигнирани пораз. Представљајући Теслу као једног од твораца савремног доба чије су идеје темељно преобликовале дотадашњи свет, роман је у исти мах и повест о једној епохи у којој је Прогрес постао нови бог. Огроман цивилизацијски искорак једног човека од фолклорног, епског света до покретача електричног доба, у Пишталовом роману је континуирана сага о откривању и господарењу енергијом која покреће свет – од детињих прича о природи пуној душа које зраче и у којој су биљке некада биле исто што и људи, до визије летења на плавичастом зраку енергије. Издигнута над документарном грађом, Теслина биографија митопоетски је обликована као прича о трагању једног човека за боговима старијим од Бога. Стварање света није завршено, оно се тек наставља у визијама и радовима проналазача.

Несуђени богослов, Тесла разрешава заправо иста питања пред којима је био и његов отац, православни свештеник – шта је овај свет и шта је разлог постојању, док сама поетичка свест романа намеће и питање не какав је човек био Тесла, већ шта је био Тесла. Усложњени приповедачки гласови јунаково биће одређују као спој модерног научног духа и харизматичне древности која добија обрисе нечег мистичног, шаманског. Ониричке визије, стална преосетљивост, епифанијски тренуци, магнетско деловање на људе око себе али и свест о проклетству и демонском пореклу демијуршког дара, чине да читаоцу Пишталов Тесла стално делује харизматично неухватљив, као што и Тесли опсесивно неухватљив остаје лик покојног брата Данета који га читавог живота прати као онострана сијамска сен.

Портрет и маске

Изнад свега Тесла је у Пишталовом роману усамљеник, никада довољно способан да успостави пословне или интимне везе са другим људима. Један од најуспелијих аспеката романа односи се управо на проблематизовање степена реалности јунаков лика и његовог затвореног личног света. У огледалским инверзијама Теслина изузетна људскост, која трагично превазилази људскост обичних смртника, указује се као једина суштински стварна у свету гротескних приказа какав је Едисон или расточених маски какав је она, фасцинантно наказног носа, Џ. П. Моргана. Други ликови, међутим, Теслу доживљавају као нестварно привиђење из другог света које својим неконвенционалним понашањем изазива дивљење али још више и зазор.

Сам приповедач конципирао је Теслин лик на бројним маскама испод којих се повремено назире портрет усамљеног и несхваћеног човека – од маске Јакова који се рве са анђелом, преко Дон Кихота и Каспера Хаузера до скитнице Шарла Чарлија Чаплина, беспрекорно обученог аристократе са залисцима кога је глумио Бела Лугоши, Ланговог господара Метрополиса и, коначно, Франкенштајна чије је име постало синоним и за чудовиште и за његовог творца. Загледан у смисао цивилизацијског прогреса, Тесла се пред страхотама Другог светског рата ужасава над новим светом богова и монструма, светом коме и ми данас припадамо свесни да прогрес не бира него увећава сваку ствар. Увећава и зло, увећава и homo homini lupus.

Најамбициозније Пишталово дело свеобухватна је сага о величини и трагедији генија који обликује модерни свет да би онда и сам постао његова жртва, заправо узвишена жртва сопствене изузетности. Језички инвентиван и приповедачки изнијансиран Тесла, портрет међу маскама даје једно од најбољих уметничких уобличења Теслине личности. Преоптерећен цитатима и алузивним распонима који чине да се главни јунак некада и сувише дефрагментаризује међу фигурама модерне културе, Пишталов роман делује својом разуђеном композицијом повремено неуравнотежен између минималистичке сажетости и развијених ониричких визија. Чини се да је наслућена понорска дубина Теслиног лика повремено превазишла приповедачку инвентивност аутора.