Милијарда евра за кредите привреди

Да би лакше испливала из кризе, у привреду Србије ове године биће убризгано 100 милијарди динара, или око милијарду евра кредита из државних и банкарских извора уз камату од 5,5 до 6,5 одсто, упола нижу од тренутне тржишне за већину фирми. Предност у коришћењу ових подстицајних средства имаће извозници, а свим кредитираним предузећима држава ће поставити само један услов – да гарантују да неће смањивати број запослених.

То су, у најкраћем, на јучерашњем преподневном састанку договорили председник владе Мирко Цветковић, потпредседник и министар економије Млађан Динкић, министарка финансија Диана Драгутиновић и гувернер НБС Радован Јелашић, потврдио нам је јуче у премијеровом кабинету и детаљније образложио министар Динкић, након састанка са највећим српским извозницима.

Програм мера за ублажавање последица светске финансијске кризе, у коме ће бити и јуче прецизиране мере, Влада Србије усвојиће следеће недеље, а прве кредите, како је најавио Динкић, привреда може да очекује у другој половини фебруара.

У пакету подстицаја су три мере. Да би се подстакао развој и раст домаће производње биће обезбеђена додатна средстава од две милијарде динара за ликвидност привреде, кроз краткорочне кредите са субвенционисаном каматном стопом од 5,5 одсто, што ће генерисати 40 милијарди динара кредитних средстава из потенцијала банака, објашњено нам је у кабинету премијера. Кредити са дужим роком отплате, од три до пет година, друга су договорена мера. Предвиђено је да 30 одсто средстава иде преко Развојног фонда, а 70 одсто из банкарских потенцијала, за шта је из буџета издвојено пет милијарди динара. Трећа мера су међународни кредити за привреду, од око 40 милијарди динара, објашњавају у Цветковићевом кабинету.

Пре подне договорене мере тестиране су у току дана и то на обострано задовољство (бар судећи по званичним изјавама представника државе и привреде), на трочасовном састанку потпредседника Динкића и министарке финансија са представницима око 30 извозних компанија.

Циљ подстицајног пакета је, по мишљењу потпредседника Динкића, да се подигне ликвидност упумпавањем довољно средства у привреду под повољним условима, да се обезбеди пројектовани привредни раст, активирају успавана и сада скупа средства банака и на тај начин повећа девизни прилив и допринесе стабилизацији девизног курса.

Краткорочни једногодишњи кредити, за које ће бити обезбеђено 40 милијарди динара, одобраваће се уз годишњу камату од 5,5 одсто и моћи ће да се ревалвирају након годину дана. Кредити за инвестиције и трајна обртна средства даваће се на рок од три до пет година са шест месеци почека уз максималну годишњу камату од шест одсто. За ову намену држава ће позајмити 40 милијарди динара од међународних финансијских организација и пласирати их кроз банкарски систем и још 17 милијарди обезбедиће кроз партнерство Фонда за развој и банака, прецизирао је Динкић.

Такође, како је најавио, Србија ће ове године интензивирати ванцаринску заштиту домаће привреде увођењем атеста и стандарда квалитета који би омогућили да на наше тржиште као конкуренција домаћој производњи улази само квалитетна роба. Уз то, држава ће помоћи извозницима да прошире своја тржишта и направе већи продор, пре свега у земљама региона, као и у земље са којима којима имамо бесцарински извоз. Динкић очекује да руска влада за месец и по потврди проширену листу и да се крајем фебруара потпише већ разматрани уговор о слободној трговини са Белорусијом.

По речима Диане Драгутиновић, предложени програм, који ће се унапређивати током године, базира се на кредитној подршци и има покриће у буџету.

На обавезно питање, да ли држава касни са мерама, Динкић је рекао да су многе државе најавиле програме, али да ниједна, сем Немачке, још није почела са њиховом реализацијом, тако да ће Србија то учинити међу првима.

Весна Јеличић

-----------------------------------------------------------

Кредити за српски „пунто”

Осим привреде, на кредите из владиног пакета могу да рачунају и грађани – али само за куповину трајних потрошних добра домаћих произвођача. Попут, како је то на примеру објаснио министар Динкић, српског „пунта” или електричних апарата „Алфа-плама” из Врања.

За ову намену биће издвојено не мање од 20 милијарди динара, а списак производа биће накнадно утврђен, објаснио је министар.

Посебна кредитна линија биће усмерена ка грађевинарима за изградњу нових станова, како би се повећала понуда и обориле цене некретнина.

-----------------------------------------------------------

Прва добра вест у јануару

Мада се, како је признала и министарка Диана Драгутиновић, извозници и представници државе нису баш у свему сложили, привредници, судећи по изјавама Милинка Тешића и Николе Павичића, директора „Импол-Севала” и „Синтелона”, нису изашли незадовољни са јучерашњег састанка. Бар тиме што су их, кажу, три пуна сата министри стрпљиво слушали.

– Ово је за мене прво пријатно изненађење у јануару. Предлог владе је храбар и добио је нашу подршку. Убризгати више од милијарду евра у финансијске токове сигурно је значајан подстицај за нашу привреду – оценио је Павичић.

И по мишљењу Тешића, ово је значајна подршка привреди и права мера државе у години у којој ће бити проблема са ликвидношћу.

Међутим, Павичић сматра да то не решава све проблеме српских извозника. Ово је, каже, само претпоставка – „да имамо исте трошкове као конкуренција из света”.

-----------------------------------------------------------

Без повећања ПДВ-а

Најављеног повећања ПДВ-а неће бити. Бар тако су, по речима Николе Павичића, привредници разумели министре. И држаће их, како рече, за реч.

На питање „Политикиног” новинара, да ли су је привредници добро разумели, министарка је кратко одговорила:

– Све ћу учинити да до повећања ПДВ-а не дође.

Међутим, привредницима је, кажу, јасно да њихова очекивања да се неки порези и доприноси смање сада нису реална. И са тим се морају помирити.