Нафтни преврат

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 11. новембра – Државном уредбом заводи се штедња горива у САД. Прописују се следовања. Почиње црпљење стратешких резерви "течног злата". Цена нафте скаче на 150 долара за барел. Дестабилизује се централна Азија. Вашингтон се спрема да нападне Иран и Венецуелу, као на "отпаднике" чија снага расте продајом прескупог петролеја.

Такве кризе у стварности нема, али је пројектована у облику реалнијем од филмске или литерарне фантастике. Садржана је у "црном сценарију" који је група овдашњих експерата недавно сачинила да би подстакла овдашње власти да хитно разраде мере за смањивање зависности од увоза нафте с "нестабилних подручја" пре него што буде "прекасно"…

Американци се, очигледно је и без поменутих злослутности, тешко привикавају на поскупљење бензина. На његовој су јевтиноћи засновали, у доброј мери и економски развој и политичку стабилност и начин живота.

Раст цена нафте, до близу 100 долара за барел, уједно је додатно уздрмао и позицију суперсиле – сугеришу амерички главни медији. Констатују се, при том, две битне, превратничке, карактеристике нове ситуације: Прво, у току је највећи трансфер богатства у историји, јер потрошачи свакога дана плаћају четири-пет милијарди долара више него пре пет година што ће само у 2007. улити два билиона долара у касе петролејских компанија и држава – тврди "Вашингтон пост". Друго, скок цене горива је трећи шок те врсте у овој генерацији, а уједно је први који је изазван повећаном тражњом а не смањивањем производње нафте – оценио је "Њујорк тајмс".

Оваква "тумбања" су довела, закључују ти листови, до промене стратешког распореда снага. Па истичу: захваљујући новим, великим приходима од нафте – Москва је повећала утицај на међународној сцени па "може и да се одупре ономе што види као амерички експанзионизам", а Техеран и Каракас су очврсли као регионални "изазивачи" политике Вашингтона.

Упоредо са узлетом великих произвођача, расте и утицај нових – потрошачких гиганата, што такође мења глобалне односе. Кина и Индија су, указује се, у убрзаном економском развоју –

постали велики увозници и заоштрили конкуренцију Западу на тржишту нафте, што битно доприноси расту њене цене и наговештава "дугорочну трансформацију светског енергетског баланса".

Та два азијска "џина" могла би растућом тражњом да загорчају залогаје у задовољавању "америчког апетита за великим колима и кућама" – упозоравају аналитичари. С таквим обичајем, САД троше, додају, четвртину светског петролеја, по цени знатно нижој него у Европи, а кад би Кинези и Индијци толико трошили, светска производња нафте би морала да порасте са садашњих 85 на 200 милиона барела дневно, а то би било немогуће – указује њујоршки дневник, позивајући се на мишљење стручњака. Експерти, уједно, прогнозирају да би до 2030 – када ће, како се претпоставља, глобална тражња достићи 115 милиона барела дневно – Кина и Индија могле да увозе више петролеја него САД и Јапан данас…

Ушли смо у доба значајног повећања цена горива – слажу се познаваоци. То ће, кажу, уздрмати многе системе и светске односе у целини.

Подсећају да се прошлог века свет модернизовао – на јевтиној нафти. У последњој деценији 20. столећа "просечна цена јој је била 20 долара за барел". Данас је готово пет пута виша, али још није папрена као што је била у априлу 1980. када је, са обрачунатом стопом инфлације од тог времена досад, практично износила 101,7 долара за барел. Рекло би се да је нафта још увек јевтина – пише "Тајмс" – јер јој је цена нижа него увозној флашираној води или млеку, који коштају 180 и 150 долара "по барелу".

Шта год кога снашло, садашње поскупљивање петролеја је – прецизирају хроничари – и врло позитиван догађај. Јер до њега долази, добрим делом, због наглог развоја светске економије, којим се из сиромаштва извлаче стотине милиона људи у Индији, Кини, Русији...

Глобално гледано, то је нов феномен – тврде познаваоци. То захтева, поручују, дубља преиспитивања међународних односа, како би се прилагодили расту нових енергетских – и производних и потрошачких – сила.