Србија гради сопствени ВИ модел за српски језик

Председник Привредне коморе Србије (ПКС) Марко Чадеж и директор Канцеларије за ИТ и еУправу Михаило Јовановић потписали су данас Споразум о сарадњи у области дигиталне трансформације и развоја националног ЛЛМ модела, односно великог језичког ВИ модела за српски језик, који представља важан корак ка јачању дигиталног и ИТ суверенитета Србије.

Јовановић је након потписивања тог документа у Ложионици у Београду рекао да је развој српског језичког модела основ за ширу и ефикаснију примену вештачке интелигенције у јавном и приватном сектору.

„Велики језички модел на српском језику правимо зато што он представља дигитални и ВИ суверенитет једне државе. Он нам омогућава да не зависимо од страних система за развој вештачке интелигенције и да развој вештачке интелигенције базирамо на нашим домаћим системима. Развој овог модела нам омогућава да подаци остану у нашој земљи, да наш језик остане у нашој земљи и да имамо контролу над развојем вештачке интелигенције“, рекао је он.

Подсетио је да је Србија, према индексу Светске банке о зрелости развоја инфраструктуре и дигиталне јавне управе, заузела друго место у Европи, одмах иза Естоније, и шесто место у свету, као и да је према Оксфордском индексу спремности земаља за примену вештачке интелигенције напредовала за 18 места и сврстала се међу 20 најспремнијих економија света.

Према његовим речима, велики језички модел на српском језику омогућиће да подаци и језик остану у земљи, да се очувају сви дијалекти и изговори српског језика, као и да држава задржи контролу над развојем и применом вештачке интелигенције, што је важно и са аспекта националне безбедности.

„Српски језички модел је важно да направимо, зато што захваљујући томе можемо да у том дигиталном свету, у свету вештачке интелигенције, задржимо све дијалекте – шумадијско-војвођански, источнохерцеговачки, зетско-рашки, косовско-ресавски, призренско-тимочки – да задржимо све изговоре који постоје у српском језику, мислећи на екавски и ијекавски“, рекао је Јовановић.

Он је нагласио да ће развој српског језичког модела допринети ефикаснијој јавној управи, смањењу административних процедура и већој доступности услуга грађанима и привреди, као и његовој употреби у образовању, здравству, правосуђу и економији.

„Зато је ПКС ту, јер је окренута ка привреди. Применом вештачке интелигенције омогућавају се мањи трошкови за компаније, већа конкурентност и више бављења предузетништвом“, рекао је Јовановић.

Према његовим речима, српски језички модел је битан и због културног идентитета, јер има тај идентитетски значај и омогућава да српски језик опстане, да живи у будућности и да не остане само у прошлости.

„Ако је штампање књига значило у 19. веку за српски језик, онда у 21. веку, у веку вештачке интелигенције, изградња српског језичког модела значи то исто. Једном речју, желимо да будемо дигитална, суверена држава“, нагласио је директор Канцеларије за ИТ и еУправу.

Јовановић је прецизирао да се други део овог споразума односи на заједнички наступ Србије на страним тржиштима, пре свега у Африци, Централној Азији и Јужној Америци, кроз извоз домаћих решења у области дигитализације и електронске управе.

Како је истакао, капацитети и међународни контакти ПКС биће кључни канал за пласирање решења која Србија има у области дигиталне трансформације у пријатељске земље.

Он је позвао и друге институције, укључујући библиотеке, медијске куће и научне институте, да се прикључе изградњи великог српског језичког модела, истичући да је потписани споразум први корак ка широј националној иницијативи у области вештачке интелигенције и дигиталне трансформације.

Јовановић је најавио да Србију очекује набавка трећег суперкомпјутера, као и набавка великог система који се зове Мистрал, француског система који ће до краја године бити инсталиран у Србији и на коме ће се развијати и српски језички модел.

„Како време пролази и како значај вештачке интелигенције постаје све већи, гледаћемо да капацитете суперкомпјутера, као и овог српског језичког модела, дајемо по повлашћеним ценама, можда чак и бесплатно нашој привреди, јер је то начин да подстакнемо даљи раст привреде. Ако им дамо бесплатан приступ и суперкомпјутерима и алатима, пре свега српском језичком моделу, они ће захваљујући томе моћи да постижу боље резултате, а то ће се вишеструко вратити Србији“, казао је Јовановић.

Председник ПКС Марко Чадеж нагласио је да је развој сувереног вештачко-интелигентног ВИ модела на српском језику предуслов за његову поуздану и широку примену у привреди, али и у јавном сектору.

Он је навео да постојећи глобални модели немају довољно знања о домаћем језику, правном оквиру и осетљивим областима, попут здравства и уговорног права.

Према речима Чадежа, данас се у Србији углавном користе преведени ВИ модели који су тренирани на страним језицима и системима, због чега не могу у потпуности да одговоре на потребе домаћих компанија.

Ти модели, како је нагласио, немају знање о нашем правном систему, нити специфично разумевање језика у осетљивим областима као што су уговори или медицина, па грешке у преводу или тумачењу могу имати озбиљне последице.

„Без сопственог језичког модела не можете се сто одсто ослонити на ВИ у свакодневном пословању“, рекао је Чадеж и додао да Србија има прилику да развије јединствени модел који би, осим на домаћем тржишту, могао да се примењује и у региону, с обзиром на сличност језика.

Он је истакао да Србија већ има потребну инфраструктуру за овакав подухват, подсећајући на суперкомпјутер у Крагујевцу, као и пројекте прикупљања и чишћења података који се реализују у сарадњи са УНДП-ом.

Према Чадежовим речима, интензивно тренирање модела могло би да траје око шест месеци, а прве конкретне резултате везане за овај језички модел могуће је очекивати у периоду до годину дана.

„Намера је да се направи отворен модел који је доступан свима, пре свега тако да привреда може да користи овај модел, али и да сви други учесници који пружају ВИ алате имају отворен приступ овом моделу за све што је потребно на овом тржишту, а не говорим само о Србији“, закључио је Чадеж.