Про­сла­ва ро­ђен­да­на уз „Цр­не пан­те­ре”

Но­ви­на­ри свих ру­бри­ка, уред­ни­ци и ру­ко­вод­ство днев­ног ли­ста „По­ли­ти­ка” про­сла­ви­ли су си­ноћ 105. ро­ђен­дан нај­ста­ри­јег днев­ног ли­ста на Бал­ка­ну. У култ­ном ре­сто­ра­ну„Шу­ма­то­вац”, ко­ји је сла­вље ор­га­ни­зо­вао по дам­пинг це­ни, уз зву­ке „Цр­них пан­те­ра” ве­се­ли­ла се це­ло­куп­на но­ви­нар­ска и уре­ђи­вач­ка еки­па.

Нај­мла­ђи но­ви­на­ри ра­ме уз ра­ме са сво­јим ста­ри­јим ко­ле­га­ма, си­ноћ су оста­ви­ли пе­ра и уме­сто њих укр­шта­ли ча­ше. Здра­ви­це, пе­сме и ве­се­ље би­ли су „за­да­так” свих за­по­сле­них и хо­но­рар­них са­рад­ни­ка.

– По­ка­за­ли смо да уме­мо не са­мо до­бро да пи­ше­мо, не­го и да се од­лич­но за­ба­вља­мо – ре­кла је Да­ли­бор­ка Му­чи­ба­бић, но­ви­нар­ка Бе­о­град­ске хро­ни­ке, ђу­ска­ју­ћи са ко­ле­га­ма из ре­дак­ци­је.

Но­ви­на­ри ове ру­бри­ке у по­чет­ку про­сла­ве би­ли су при­лич­но уз­др­жа­ни, али су уз пр­ве зву­ке „Пан­те­ра” уста­ли са ме­ста и про­сто „за­па­ли­ли” ка­фа­ну. Игра­ли су и пле­са­ли до ду­бо­ко у ноћ, док је не­што ста­ри­ја еки­па, ко­ју су чи­ни­ли углав­ном уред­ни­ци, ста­ја­ла са стра­не и пи­јуц­ка­ла ви­но.

– Сре­ћан сам што на овој про­сла­ви не­ма ни­ког ко је стар као „По­ли­ти­ка” – ре­као је Ми­ша Бр­кић, уред­ник ру­бри­ке „Еко­но­ми­ја и би­знис”, по­сма­тра­ју­ћи ка­ко се мла­ђе ко­ле­ге, али и глав­ни и од­го­во­ри уред­ник, лу­до за­ба­вља­ју.

За­ни­мљи­во је да је си­ноћ То­ма Пан­тер, во­ђа по­зна­тог ром­ског бен­да ко­ји је за­ба­вљао оку­пље­не, пот­пи­сао уго­вор о де­лу са нај­ста­ри­јим срп­ским днев­ним ли­стом и та­ко по­стао „По­ли­ти­кин” хо­но­ра­рац. На тај на­чин му је ис­пла­ћен но­вац за си­ноћ­њи на­ступ, уме­сто уоби­ча­је­ног ка­фан­ског ле­пље­ња хи­ља­дар­ки на че­ло.

Ина­че, жи­вот ре­дак­ци­је „По­ли­ти­ке” ни­ка­да ни­је мо­гао да се за­ми­сли без ка­фа­не.Чак ни пре не­го што је штам­пан пр­ви број. Раз­го­во­ри о по­кре­та­њу ли­ста во­ђе­ни су у углед­ним бе­о­град­ским ка­фа­на­ма и хо­те­ли­ма, а по ду­жем пре­би­ва­њу у ка­фа­на­ма већ на по­чет­ку се ис­ти­цао уред­ник Сте­ван Стој­ко­вић.

За­то је по­не­кад имао оби­чај да из­о­ста­не с по­сла, али је то тро­стру­ко на­док­на­ђи­вао ка­да би се за­хук­тао и ра­дио и по пет­на­е­стак са­ти не ди­жу­ћи гла­ву.

Ка­да је до­пи­снич­ку ру­бри­ку уре­ђи­вао До­бро­сав Ку­змић, кан­ди­да­те је ре­дов­но во­дио у свој се­па­ре у хо­те­лу „Ка­си­на” и то­ком ду­жег раз­го­во­ра, уз про­бра­но иће и пи­ће, про­це­њи­вао да ли ће они мо­ћи да се но­се с оба­ве­за­ма у „По­ли­ти­ци”.

Из­ме­ђу два ра­та по­себ­но је би­ла по­пу­лар­на ка­фа­на пре­ко пу­та згра­де „По­ли­ти­ке”, на чи­јем се ме­сту да­нас на­ла­зи згра­да оп­шти­не Ста­ри град. Че­сто су у њу на ва­тре­но кр­ште­ње во­ђе­ни но­ви са­рад­ни­ци ли­ста, да упо­зна­ју ста­ри­је ко­ле­ге и круг љу­ди од ко­јих ће мо­ћи да до­би­ју по­у­зда­не ин­фор­ма­ци­је.

Из­ван­ред­на хра­на го­спо­ди­на Ри­фе­ља, при­пре­ма­на у ње­го­вој ка­фа­ни у Зе­му­ну, у кра­ју по­зна­том под име­ном „Францстал”, че­сто је при­вла­чи­ла вла­сни­ке, уред­ни­ке и са­рад­ни­ке „По­ли­ти­ке” ко­ји су се пре­ко Ду­на­ва во­зи­ли пре­по­зна­тљи­вим, цр­ним ре­дак­циј­ским „ше­вро­ле­том”.

„По­ли­ти­ка” је, уоста­лом, има­ла и соп­стве­ни клуб за ко­ји се си­гур­но зна­ло да ће у ње­му би­ти про­на­ђен са­рад­ник ко­га тре­нут­но не­ма у ре­дак­ци­ји, баш као што ће то би­ти ка­рак­те­ри­стич­но и за дру­гу по­ло­ви­ну про­шлог ве­ка, ка­да је клуб на 15. спра­ту „По­ли­ти­ки­не” па­ла­те био јед­но од нај­по­жељ­ни­јих и нај­у­глед­ни­јих ме­ста у Бе­о­гра­ду, јер се ту сли­ва­ла огром­на енер­ги­ја бе­о­град­ског ду­ха, оштре кри­ти­ке све­га и сва­че­га, ху­мо­ра, кре­а­ци­је и ма­штар­ства. А си­ноћ се та по­зи­тив­на енер­ги­ја пре­се­ли­ла у „Шу­ма­то­вац”.