Рађање ваљевског гиганта

Ваљево – До краја јануара на изложби „Вистад – рађање гиганта” у Градској галерији Ваљево посетиоци могу да се упознају са детаљима оснивања и првим годинама рада компаније која је претеча данашње Холдинг корпорације „Крушик”. Поставка аутора Николе Ранисављевића, у организацији Међуопштинског историјског архива Ваљево, хронолошки обухвата прву деценију пословања војне фабрике „Вистад”, од 1936. до 1946. године, њен рад у годинама окупације, као и судбину њеног оснивача и власника инжењера Николе Станковића.

Изложени су архивска грађа Историјског архива Ваљево и Архива Југославије – низ докумената о оснивању, изградњи, радницима и погонима фабрике, нацрти производа, документација о машинама и низ фотографија из поменутог периода.  

Никола Станковић је био фантастичан инжењер, визионар, предузимљив човек који се у само предвечерје Другог светског рата упустио у веома ризичан посао, а његово конструктивно решење за израду авио-бомби и упаљача на мине победило је на конкурсу Команде ратног ваздухопловства. У Славонском Броду је покренута производња тих артикала, подсетио је Ранисављевић на отварању изложбе.

Подстакнут проширеном производњом и финансијским погодностима које је давала држава, Станковић је одлучио да оснује нову фабрику у Вишеграду, а оснивачка скупштина компаније регистроване под називом „Вишеградска индустрија инж. Станковића А. Д. – Вистад” одржана је 12. августа 1936. у Славонском Броду. Првобитни производни програм обухватио је авионске бомбе од 12,5 килограма и упаљаче за минобацачке мине, али је асортиман убрзо проширен на ручне офанзивне и дефанзивне бомбе, мине за минобацаче калибра 81 и 46 милиметара, нишанске авионске справе и упаљаче за авионске бомбе.

Проширење производног програма захтевало је отварање нове фабрике и избор је пао на Ваљево, због стратешког положаја тог града, добрих железничких веза, као и због богате традиције у производњи муниције и оружја. После успешних преговора са општинским руководством нова фабрика у Ваљеву свечано је пуштена у рад 1. септембра 1939. године, на дан напада Немачке на Пољску, што је обележило почетак Другог светског рата. У време када је Ваљево имало 13.000 становника „Вистад” је запошљавао 320 радника, проширивши производњу и на лаке бомбе, одскочне мине и допунска и основна пуњења за минобацаче, подсетио је Никола Ранисављевић, историчар из Међуопштинског историјског архива Ваљево, додавши да је пред априлски рат 1941. у „Вистаду” радило 1.200 радника. У међувремену, инжењер Станковић је у Баричу отворио и фабрику експлозива – тротила, тоулола и амонала.  

– Пред почетак Другог светског рата „Вистад” је производио око 40 милиона пушчаних метака калибра 7,9 милиметара, што је било 40 одсто укупне производње ондашње Југославије, затим 400.000 ручних бомби, 100.000 минобацачких мина 81 милиметар и одређене количине авио-бомби од 12,5 и 25 килограма. Све те количине представљале су 100 одсто укупне производње тих артикала у ондашњој Југославији – истакао је Ранисављевић.

Разбијањем Југославије после априлског рата 1941, фабрике у Ваљеву и Баричу стављене су под немачку управу и комесар Баух Милер управљао је целокупном производњом. Инжењер Никола Станковић био је приморан да прода већински пакет акција своје компаније, током 1943. Немци су преузели комплетну инсталацију за производњу пешадијске пушчане муниције, а у Ваљеву су сачувана постројења за израду каписли и упаљача, као и уређај за делаборацију мина.

Током Другог светског рата „Вистад” је углавном производио пољопривредне машине, а непосредно по ослобођењу обновљен је рад војне фабрике, производиле су се ручне и авионске бомбе и нагазне мине. Септембра 1944. нове власти конфисковале су „Вистад”, а почетком 1945. он је предат „на руководство и контролу Министарству народне одбране”. У јулу 1945. добија ново име – Војнотехнички завод Ваљево, а 1948. фабрика постаје „Крушик”, по оближњем брду изнад погона.

– Ваљево је тридесетих година 20. века било град у којем индустрија није развијена, радило је неколико фабрика које су биле више на занатском нивоу. Доласком „Вистада” све се променило, почело је убрзано да се ради на комуналној инфраструктури, доласци стручњака, квалификованих радника и инжењера мењају менталитет становника... Све то је допринело развоју града у наредних пола века – закључио је Никола Ранисављевић.

У протеклих 87 година ова фабрика је одолела свему – и ратовима и недаћама и бомбардовањима, изјавила је Јованка Андрић, директорка Холдинг корпорације „Крушик”, отварајући изложбу. Истакла је да је Никола Станковић једна од најутицајнијих личности за град Ваљево и војну индустрију у 20. веку.

– Сви треба да знамо и памтимо шта је Никола Станковић урадио. Град Ваљево је захваљујући Николи Станковићу и „Крушику” данас ту где јесте. „Крушик” је окосница Ваљева и снага војске Србије – констатовала је Андрићева.

Рехабилитован

Одлуком Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, инжењер Никола Станковић проглашен је ратним злочинцем и 1946. године осуђен на десет година затвора, принудни рад, конфискацију имовине, губитак грађанских и политичких права. Он је у међувремену емигрирао у САД, где је преминуо 1958. године. Решењем Вишег суда у Београду рехабилитован је у јуну 2011. године.