Повлашћени „црногорци”

Сваки петнаести аутомобил у Србији је „номинован” регистарским таблицама јужне и пријатељске нам, суседне Црне Горе. Или сваки дванаести, двадесети, сам бог зна. Статистика не постоји, само се нагађа.

Откад смо се „раздружили”, а има томе пуних 20 месеци (у преводу – два регистрациона периода), власници возила с таквим таблицама практично илегално крстаре земљом Србијом. За управљачем су српски држављани, а најчешће пролазе некажњени, упркос царинском прекршају који чине. Највише због болећивих, али и збуњених полицајаца.

У последње време саобраћајна полиција је почела чешће да контролише возила с црногорским таблицама због процене да су многа ова возила неисправна.

То „појачано раде” због сумње да многи возачи само пошаљу документа у Црну Гору, а да при томе возила и нису била на техничком прегледу.

У он-лајн издању „Политике” од јуче, извесни Бора коментарише текст „’Црногорци’ нас коштају као пут од Хоргоша до Београда” овако: „Мој комшија, иначе рођени Србијанац, вози неку кршину од голфа дизелаша са ПГ (црногорским старим таблицама). Пре неко време видим нема оних старих ПГ таблица, а ауто стоји на паркингу. Помислих, вероватно не може да региструје ауто. Кад, после неколико дана на овом кршу од аута нове ’европске’ МНЕ таблице. Где изврши технички преглед, како и на чије име регистрова’ он ауто, не питах га. Али се човек и даље вози у том ауту.”

Остао му ауто као колатерална добит. Вози га јер нема бољи. И ризикује. Зна да је све нелегално, али шта ће!

Бора је у праву. Таквих је у Србији на хиљаде. И ником ништа што се истрајно крше закони ове земље. Дакле, језде путевима кршине, илегалног статуса. Не било ти да се с таквим очешеш!

И одузимају их понекад, већ је царински паркинг пун заплењених. Ако се настави пленидба, неће имати где да их сместе. Број таквих пута осам метара квадратних по комаду – то би било највеће ауто-гробље у Европи.

У предизборним кампањама политичари су се бавили „црногорцима”, обраћајући се потенцијално великој гласачкој групи. Велимир Илић, тада министар за капиталне инвестиције под чијим ресором је био и саобраћај, обећавао им је – решиће то питање очас посла, уз симболичну таксу за пререгистрацију. Млађан Динкић, као сучељени пол, бранио је оне друге који су „легално све увезли, па не би било фер према њима...” Прошла је кампања, остале „пата карте”, замрло интересовање и – ништа није решено.

Нуди се једино, у оквиру позитивних прописа, варијанта легалног увоза по уредби која дозвољава увоз аутомобила не старијих од шест година, са „еуро3” моторима. А таквих је врло мало међу „црногорцима”.

Без обзира на то како ће бити решено питање пререгистрације истих, остаје суморна чињеница да садашња ситуација није добра за државу, јер многи власници ових возила и даље регистрацију и осигурање плаћају у Црној Гори. Према проценама удружења Власници возила из Црне Горе, на име тих трошкова из Србије се сваког дана изнесе око 150.000 евра. Да ли је то ситница за овако јаку и снажну Србију. Ко да објасни политичарима да је „нечињење” исто што и „најлошије чињење”. Нек учине нешто, већ је крајње време!