Povlašćeni „crnogorci”

Svaki petnaesti automobil u Srbiji je „nominovan” registarskim tablicama južne i prijateljske nam, susedne Crne Gore. Ili svaki dvanaesti, dvadeseti, sam bog zna. Statistika ne postoji, samo se nagađa.

Otkad smo se „razdružili”, a ima tome punih 20 meseci (u prevodu – dva registraciona perioda), vlasnici vozila s takvim tablicama praktično ilegalno krstare zemljom Srbijom. Za upravljačem su srpski državljani, a najčešće prolaze nekažnjeni, uprkos carinskom prekršaju koji čine. Najviše zbog bolećivih, ali i zbunjenih policajaca.

U poslednje vreme saobraćajna policija je počela češće da kontroliše vozila s crnogorskim tablicama zbog procene da su mnoga ova vozila neispravna.

To „pojačano rade” zbog sumnje da mnogi vozači samo pošalju dokumenta u Crnu Goru, a da pri tome vozila i nisu bila na tehničkom pregledu.

U on-lajn izdanju „Politike” od juče, izvesni Bora komentariše tekst „’Crnogorci’ nas koštaju kao put od Horgoša do Beograda” ovako: „Moj komšija, inače rođeni Srbijanac, vozi neku kršinu od golfa dizelaša sa PG (crnogorskim starim tablicama). Pre neko vreme vidim nema onih starih PG tablica, a auto stoji na parkingu. Pomislih, verovatno ne može da registruje auto. Kad, posle nekoliko dana na ovom kršu od auta nove ’evropske’ MNE tablice. Gde izvrši tehnički pregled, kako i na čije ime registrova’ on auto, ne pitah ga. Ali se čovek i dalje vozi u tom autu.”

Ostao mu auto kao kolateralna dobit. Vozi ga jer nema bolji. I rizikuje. Zna da je sve nelegalno, ali šta će!

Bora je u pravu. Takvih je u Srbiji na hiljade. I nikom ništa što se istrajno krše zakoni ove zemlje. Dakle, jezde putevima kršine, ilegalnog statusa. Ne bilo ti da se s takvim očešeš!

I oduzimaju ih ponekad, već je carinski parking pun zaplenjenih. Ako se nastavi plenidba, neće imati gde da ih smeste. Broj takvih puta osam metara kvadratnih po komadu – to bi bilo najveće auto-groblje u Evropi.

U predizbornim kampanjama političari su se bavili „crnogorcima”, obraćajući se potencijalno velikoj glasačkoj grupi. Velimir Ilić, tada ministar za kapitalne investicije pod čijim resorom je bio i saobraćaj, obećavao im je – rešiće to pitanje očas posla, uz simboličnu taksu za preregistraciju. Mlađan Dinkić, kao sučeljeni pol, branio je one druge koji su „legalno sve uvezli, pa ne bi bilo fer prema njima...” Prošla je kampanja, ostale „pata karte”, zamrlo interesovanje i – ništa nije rešeno.

Nudi se jedino, u okviru pozitivnih propisa, varijanta legalnog uvoza po uredbi koja dozvoljava uvoz automobila ne starijih od šest godina, sa „euro3” motorima. A takvih je vrlo malo među „crnogorcima”.

Bez obzira na to kako će biti rešeno pitanje preregistracije istih, ostaje sumorna činjenica da sadašnja situacija nije dobra za državu, jer mnogi vlasnici ovih vozila i dalje registraciju i osiguranje plaćaju u Crnoj Gori. Prema procenama udruženja Vlasnici vozila iz Crne Gore, na ime tih troškova iz Srbije se svakog dana iznese oko 150.000 evra. Da li je to sitnica za ovako jaku i snažnu Srbiju. Ko da objasni političarima da je „nečinjenje” isto što i „najlošije činjenje”. Nek učine nešto, već je krajnje vreme!