Велика победа Јоргоса Папандреуа

Специјално за "Политику"
Атина, 12. новембра – Јоргос Папандреу је поново изабран за председника ПАСОК-а. Иако су у њега многи сумњали, његов политички повратак је тријумфалан. Са 60 одсто освојених гласова у односу на друга два кандидата, његов нови, други мандат на челу Социјалистичке партије Грчке, коју је пре три деценије основао његов отац, несумњив је и врло јак.
 И поред историјског пораза који је партија доживела на септембарским парламентарним изборима, за шта је искључиво окривљиван Папандреу, гласачи су, ипак, јасно ставили до знања да му верују кад обећава да од данас за ПАСОК почиње нова епоха.

– Ови резултати су мандат поверења који обавезује све нас. Тријумфовала је демократија, заједничка жеља да збијемо редове и јединствено кренемо у велике промене – рекао је Папандреу у свом победничком говору и обећао да ће се ускоро прецизирати нова партијска стратегија, да ће се енергично раскидати са старим навикама и смело ићи у корените промене.

Уосталом, све су то и били недостаци које су партијски чланови истицали као главне пропусте Папандреуа током првог мандата. О њима се гласно и први пут без устезања проговорило после историјског пораза ПАСОК-а на септембарским изборима. Током протекла два месеца, изгледало је да се унук и син најмоћнијих људи из династије Папандреу, најутицајнијих грчких премијера у послератној историји земље, никада неће опоравити од критика које је морао да прими. Његов жестоки ривал и кандидат на лидерско место у партији Евангелос Венизелос био је неумољив када је говорио о његовим пропустима и недостатку снаге да пресече, да се ослободи старог, да ПАСОК модернизује, реорганизује...

А онда се десило чудо. Папндреу, који је и председник Социјалистичке интернационале, као да је у последњем тренутку добио снагу, крила, постао уверенији у оно што обећава и мора да уради за нови ПАСОК. Чињеница да је после пораза на превременим изборима постало јасно да гласови бирача нису отишли владајућој конзервативној Новој демократији, већ малим лево оријентисаним партијама, јасно је указала у ком правцу грчки социјалисти треба да иду од данас, убудуће...

На недељним изборима, Папандреу је добио преко 60 одсто гласова, Венизелос око 35, трећи кандидат Скандалидис око седам посто... И њихова порука била је јасна: Венизелос је, уз честитке, подвукао да се од сада све мења, и ПАСОК и цео политички систем, јер су и бирачи решили да – окрену лист. Трећи кандидат, Костас Скандалидис, на кога се није много рачунало, поручио је да ове резултате пре свега доживљава као заједничку жељу чланства да се поврати старо јединство и снага партије, да се превазиђу сви сукоби и несугласице.

Јасно је да се, полако али сигурно, у свести чланства, присталица социјалиста и целој нацији, старим навикама, много тога – мења. Мало је вероватно да би под истим условима овај исти сценарио могао још једном да се понови... Чињеница да је Папандреу на себе скретао пажњу као модеран дипломата, министар иностраних послова који је умео да ублажи старе спорове и оправда залагање за боље односе са Турском, да као приоритет постави јачање спољнополитичке улоге Грчке на међународној сцени, да на равној нози разговара са светским лидерима, у очима нације одиграла је своје. У срцима бирача је још важније било да је Папандреу изданак старе и утицајне политичке породице, једне од две династије које, заједно са Караманлисовима, владају политичком сценом Грчке. По традицији, са колена на колено у Грчкој се преносила и партијска боја, па су тако, годинама, целе породице гласале за једне. Нове генерације другачије мисле и схватају да су промене неопходне, али да се оне не дешавају одмах и брзо. Зато су, можда, многи били спремни да још једном дају шансу и покушају са старим, провереним кадровима. Међутим, са јасном поруком да мандат није доживотан и да се и у Грчкој, ипак, све мења.