Легенда домаћих шлагера
Тихо у сну отиснула се у вечност Сенка Велетанлић, српска и југословенска певачица и глумица. Вест о смрти Сенке Велетанлић објавио је њен син Васил Хаџиманов:
– Напустила нас је моја мајка Сенка Велетанлић после тешке болести. Отишла је тихо, достојанствено, у сну, као дама, баш како јој и приличи. Волим те мама. Хвала ти мама.
Ненаметљива, одмерена, ова дама особеног сензибилитета рођена је у Загребу, 27. маја 1936. године. Њена мајка Розалија је била Словенка, отац Босанац, Крајишник, а више од 50 година била је удата за Македонца – Зафира Хаџиманова (1943–2021), са којим је добила сина, џез музичара Васила Хаџиманова. Сенка Велетанлић почела је да пева у хору КУД „Јожа Влаховић”, са којим је први пут доживела чари Француске, Италије, Белгије, а 1958. године направила је прве снимке за Радио Загреб.
Завршила је Економски факултет, али је одлучила да се професионално бави музиком. На Опатијском фестивалу 1960. године отпевала је песму „Ноћ без звезда” – тако је рођена нова певачка звезда, најављивали су медији. На тадашњој музичкој сцени Сенка је постала препознатљива по својој елеганцији и префињености, увек професионална, суздржана, а темпераментна у интерпретацији.
Године 1963. на Опатијском фестивалу певала је композицију „Опрости волим те”, а пет година касније „Што ме чини сретном”, у алтернацији са Јосипом Лисац. Некако у исто време удала се за Тихомира Петровића и преселила у Београд. Тај брак није потрајао дуго и Сенка Велетанлић се удаје за колегу Зафира Хаџиманова. Сенка и Зафир 1967. године приређују свој први рецитал у београдском позоришту Атеље 212, а телевизија Београд први пут снима један концерт „лаких нота” уживо. Сенка је 1972. године са сестром Бисером Велетанлић певала песму „Ми знамо све”. Сестре Велетанлић остале су у сећању као легенде домаћих шлагера.
Поред тога што је на домаћим фестивалима редовно добијала најбоље оцене стручног жирија и самим тим етикету некомерцијалног уметника, Сенка Велетанлић остајала је верна музичком стилу који је сама градила појавом, понашањем и ставом. Певала је, бележе хроничари, пред 20.000 људи на Куби, имала своју публику у Совјетском Савезу, глумила у филмовима „Свануће” Николе Танхофера и „Три” Александра Петровића. И дочекала да своју прву лонг-плеј плочу објави тек после две деценије трајања на естради.
Брачни пар Сенка Велетанлић и Зафир Хаџиманов остаће упамћен као један од најлепших и најдуговечнијих на нашим просторима. Заједно су стварали и наступали, градили свој дом. Срели су се и заволели у Грузији, у Тбилисију.
– На Брду слободе изнад града први пут смо се пољубили. Била је прелепа и певала је као сан. Управо се развела од певача Тихомира Петровића. Тиха и ја смо остали другари до краја његовог живота. Често смо седели у Каменој сали у Радио Београду, пијуцкали и причали о свему. Слагали смо се у многим друштвеним дискусијама. Моји су, морам да признам, мало били изненађени. Мислили су да сам омиљен код женског рода и да ћу да завршим с неком млађом, да будем „џек”. Већ су ми уговорили и брак са једном врло популарном будућом певачицом. Али ја кад нешто одлучим, одлучио сам – причао је у своје време Сенкин супруг, Зафир Хаџиманов.
– Био сам у војсци када се Сенка порађала у Панчеву. Нисам имао ни дозволу. Али сео сам у ауто и без дозволе стигао у Панчево. Први сам видео Васила. Погледао ме је, цокнуо и заспао. А ја срећан ко чопор кучића! Сенка је била лепа као уписана. Насмејана, срећна. Мислим да сам је тада видео тако срећну и други пут када смо на ултразвуку видели слику наше унуке Марте – сећао се још Зафир.
Сенка Велетанлић дуги низ година живела је далеко од очију јавности, није пристајала на компромисе када је крајем седамдесетих почело одумирање забавне музике. Мало се мучила и туговала што је тако одлучно рекла „не” својој каријери. Сва срећа па је била окружена члановима своје породице којима се несебично давала.
Одмори своју душу и певај
Марта Хаџиманов, даровита оперска уметница која своју каријеру гради у Немачкој, емотивном поруком опростила се од своје баке Сенке Велетанлић.
– Моја прелепа, предивна бака нас је напустила. Бако моја, волим те много. Заувек ћу памтити твој дирљиви, топли и умилни глас. Нико на свету није таква модна икона и дама каква си ти била. Хвала ти што си ми узор и инспирација и што си ми дала да ти крадем одећу и испробавам ципеле када сам била мала. Недостајеш ми, одмори своју душу и певај.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


