Одлука Европске комисије да Србији одобри средства из Плана раста за западни Балкан представља веома повољан сигнал. Тачније, она је јасан и недвосмислен показатељ да се напредак наше земље на европском путу оцењује пре свега на основу конкретних резултата, спроведених реформи и мерљивих показатеља, а не у складу са дневнополитичким расправама или појединачним политичким иницијативама, изјавио је у разговору за наш лист премијер Ђуро Мацут, поводом вести да је Европска комисија нашој земљи одобрила исплату 57 милиона евра из Плана раста за западни Балкан. „Та одлука потврђује да су напори које Србија улаже у јачање институција, економску стабилност и усклађивање са европским стандардима препознати као део озбиљног и одговорног приступа процесу интеграција”, каже председник Владе Србије.

Колико ситуација у вези са доласком европарламентараца утиче на пут наше земље ка Европској унији?

Желим да нагласим да Србија јесте и остаје отворена за дијалог са свим партнерима у Европској унији, укључујући и представнике Европског парламента. Међутим, тај дијалог мора да се води у оквиру утврђених институционалних канала, уз пуно уважавање процедура, дипломатског протокола и међусобног поштовања. Само координација са надлежним институцијама Републике Србије може бити основ за званичне сусрете, чиме се доприноси изградњи поверења које је неопходно у односима партнера. Да не би било забуне, имена људи на челу институција у овом случају нису битна, ради се о поштовању државе Србије и њених грађана које те институције представљају. У сваком случају, наш циљ није да се руководимо симболичким гестовима или краткорочним политичким притисцима, већ да градимо одржив напредак који ће донети конкретну корист нашим грађанима и допринети стабилности читавог региона. Tакви појединачни потези ни на који начин не утичу на стратешко опредељење Србије, нити на динамику нашег европског пута. Србија остаје доследно и чврсто посвећена процесу европских интеграција, који разумемо као дугорочан и озбиљан процес заснован на реформама, унутрашњој стабилности и равноправном партнерском односу са Европском унијом.

Међу вашим приоритетима је друштвени дијалог, разговор са свим факторима у друштву, уз поштовање разлика. Јесмо ли данас у Србији ближи постизању овог значајног циља него прошле године?

Уверен сам да јесмо. Друштвени дијалог не представља једнократан догађај, нити формалну обавезу, већ континуиран процес који захтева време, стрпљење, зрелост и пуну одговорност свих учесника у јавном животу. Он подразумева спремност да се чују различита мишљења, да се уважи постојање разлика и да се, упркос тим разликама, траже заједничка решења у интересу друштва у целини. У протеклом периоду направљени су важни и видљиви кораци у том правцу. Отворени су нови канали комуникације између институција и различитих друштвених актера, покренуте су теме које су годинама биле запостављaне или гуране у страну, а држава је показала јасну спремност да разговара са свима, укључујући и оне са којима не делимо исте ставове. То није увек лако, али је неопходно ако желимо стабилно и уређено друштво. Србији су потребни разговори, а не поделе, аргументи засновани на чињеницама, а не увреде и искључивост. Само кроз дијалог можемо да изградимо поверење и створимо амбијент у којем се разлике не доживљавају као претња, већ као подстицај за боља решења. На том путу још нисмо стигли до краја и не треба да се заваравамо да је тај посао завршен. Али сам уверен да смо данас, као друштво, направили помак и да смо одмакли даље него што смо били пре годину дана и то је основ на којем можемо да наставимо да градимо.

Недавно сте рекли да сте затечени поделама у друштву. На шта сте под тим конкретно мислили?

Када сам рекао да сам затечен поделама у друштву, био сам преблаг. Ја сам запрепашћен. Ниво говора мржње, бруталности и безобзирности, који те поделе прате и који је, нажалост, у једном делу јавног простора постао готово нормализован, треба све да нас запрепасти и учини да се дубоко запитамо. Као друштво смо дошли у ситуацију да се без икакве одговорности измишљају афере, свесно пласирају лажи и да се људи таргетирају на најприземнији начин, а посебно њихове породице, које се увлаче у политичке обрачуне кроз гнусне и измишљене приче. Свако има право на политичко мишљење, на критику, па и на оштро неслагање, јер то и јесте суштина демократије и у то не сме бити никакве дилеме. Али нико нема право да говори неистину, да дехуманизује другог човека, да шири мржњу и да уништава нечије достојанство зарад некаквих псеудополитичких поена. То онда више није политичка борба. То је довођење у опасност живота, то је свесно и систематско тровање друштва, чије последице могу бити дубоке и дуготрајне. Ја сам лекар по професији и у политику сам ушао из другог света, света у којем је основно правило да се сваки човек посматра као људско биће, без етикета, без предрасуда и без питања о његовим уверењима. Истовремено сам и грађанин који има своје политичке ставове и изборе, као и свако други. Да ли заиста неко мисли да би икада, макар и у мислима, било коме пало на памет да на основу политичког опредељења лечи или не лечи пацијента? Та помисао је за мене не само увредљива већ и дубоко узнемирујућа. Зато сматрам да као друштво морамо озбиљно да се запитамо где су границе и ко је спреман да их брани. Ако те границе не поставимо јасно и ако не кажемо да овакво понашање није прихватљиво, ризикујемо да изгубимо нешто много важније од било које политичке битке – елементарно поштовање, људско достојанство, одговорност у јавном говору и српску слогу по којој смо вековима познати.

Председник Вучић је најавио да је пред нама економски најбоља година, а да су за то потребни мир и заједништво. Како бисте ви дефинисали очекивања и циљеве у овој години?

Ова година треба да буде година стабилног раста, нових инвестиција и бољег животног стандарда за грађане. Али економија не може да напредује у атмосфери нестабилности и сукоба. Зато су мир и заједништво кључни предуслови свега што желимо да постигнемо. Наш циљ је да сачувамо макроекономску стабилност, наставимо са улагањима у инфраструктуру, образовање и здравство, али и да водимо социјално одговорну политику. Србија има потенцијал да буде једна од најбрже растућих економија у овом делу Европе и тај потенцијал морамо заједнички да искористимо, уз јасну одговорност свих актера и фокус на дугорочне резултате.

Истицали сте да желите да приближите рад Владе Србије обичним људима, да њени чланови иду у сваки град, да се тамо одржавају седнице и разговара са грађанима. Како вреднујете оно што је до сада урађено на том плану?

Та идеја није била политички слоган, већ конкретан и принципијелан начин рада. Чланови владе су стално на терену, разговарају са грађанима, локалним руководствима, привредницима, здравственим и просветним радницима, али и са удружењима, стручним организацијама и свим релевантним актерима који доприносе бољем функционисању локалних заједница. Управо на тим састанцима добијамо најреалнију слику проблема и потреба, а непосредан контакт омогућава да се чују различите перспективе и да се брзо идентификују приоритети. Резултати се виде у бржем решавању конкретних питања, али и у расту поверења грађана, јер они осећају да њихов глас има значаја и да се њихови проблеми заиста слушају. Наравно, увек може и мора боље, потребно је још више директне комуникације, редовних теренских састанака и још брже претварање разговора у конкретне, мерљиве одлуке које побољшавају живот људи у сваком делу Србије.

Један од изазова почетком 2026. био је прекид снабдевања електричном енергијом у више округа. Како оцењујете реакцију државе и локалних самоуправа?

Ситуација је била тешка због екстремних временских услова, али је показала да систем добро функционише и у сложеним околностима. Држава је реаговала брзо и у тесној сарадњи са локалним самоуправама, енергетским сектором и службама за ванредне ситуације, са јасним приоритетом да се што пре обезбеде електрична енергија и водоснабдевање најпре за болнице, домове здравља и најугроженије грађане. Поново желим да изразим захвалност свим службама, монтерима и волонтерима који су у изузетно тешким условима даноноћно били на терену и својим радом омогућили да се последице ове ситуације брзо отклоне. Наравно, надлежне институције су увиделе где је потребно унапредити инфраструктуру и ојачати систем, на чему континуирано радимо, како бисмо у будућности били још спремнији и ризике од сличних ситуација смањили на минимум. Морам да напоменем да је изузетно важно да у оваквим ситуацијама будемо смирени и уједињени. Зато је неопходно да се уздржимо од беспотребног дизања панике, посебно од стране оних који себе зову политичарима, а никада нису сносили одговорност, нити учествовали у решавању оваквих проблема. Наш задатак је да у тренутку кризе делујемо озбиљно, организовано и у интересу грађана, што смо и учинили.

Посебно истичете децентрализацију здравственог система у Србији. Шта су најважнији кораци у том процесу?

Сматрам да је ово једно од најважнијих питања за српско здравство, јер здравствена заштита мора бити подједнако доступна и квалитетна за сваког грађанина, без обзира на то да ли живи у Београду, Нишу или у мањој општини. Зато стално напомињем да децентрализација здравственог система није политичко, већ пре свега стручно и организационо питање, јер квалитет лечења не сме да зависи од места живљења. Децентрализација подразумева континуирана улагања у регионалне здравствене установе, односно домове здравља који би концептуално и организационо представљали општинске здравствене центре, увођење савремене медицинске опреме, као и јачање кадрова и услова рада, и њихово стално стручно усавршавање. Посета УКЦ Ниш и Дому здравља у овом граду показала је колико је важно да систем јачамо и ван главног града. Као председник владе, инсистираћу да се настави са улагањима, али и да се паралелно унапређују организација рада, ефикасност управљања и координација између различитих нивоа здравствене заштите, јер је то предуслов за одржив и функционалан здравствени систем.

Како бисте оценили рад вашег тима у Влади Србије и сарадњу са министрима?

Поносан сам на рад владе и посвећеност већине министара, који својим радом показују да су свесни одговорности које њихове функције носе и значаја својих одлука за грађане. Радимо у сложеним околностима, а резултати које постижемо у кључним областима показују да систем функционише. Сви министри редовно достављају извештаје о реализованим активностима, а моја подршка им је доступна 24 часа. Као што сам рекао, обиласци свих делова Србије и непосредан рад на терену, уз редовно извештавање, пружају најбољу слику где је потребно додатно ангажовање и где можемо још боље да делујемо. Паралелно са тим, важно је да влада стално унапређује све процесе како бисмо убрзали напредак Србије на путу ка европским интеграцијама, у чему сви министри морају бити активно укључени, а све институције дати допринос и усвојити неопходне реформе. Наравно, увек има простора за већу ефикасност и критика је саставни део тог процеса. Зато не бежимо од критике, она нам помаже да као тим будемо бољи и да наше одлуке, што је најважније, служе интересу свих грађана, а да се квалитет живота у Србији свакодневно унапређује.

Рођенданска честитка „Политици”

Честитам „Политици” 122. рођендан, уз искрено поштовање према свим генерацијама новинара и уредника који су овај лист учинили једним од најважнијих стубова јавне речи у Србији. „Политика” је више од новина, она је институција која више од једног века чува културу дијалога, писану реч и ћирилицу као важан део нашег идентитета. У временима брзих и површних информација, значај одговорног, темељног и професионалног новинарства је немерљив. Читаоцима желим добро здравље, мир и сталну веру у снагу знања и истине. Нека нам ова годишњица буде подсећање на важност промишљене речи и активног дијалога у свакодневном животу.