Odluka Evropske komisije da Srbiji odobri sredstva iz Plana rasta za zapadni Balkan predstavlja veoma povoljan signal. Tačnije, ona je jasan i nedvosmislen pokazatelj da se napredak naše zemlje na evropskom putu ocenjuje pre svega na osnovu konkretnih rezultata, sprovedenih reformi i merljivih pokazatelja, a ne u skladu sa dnevnopolitičkim raspravama ili pojedinačnim političkim inicijativama, izjavio je u razgovoru za naš list premijer Đuro Macut, povodom vesti da je Evropska komisija našoj zemlji odobrila isplatu 57 miliona evra iz Plana rasta za zapadni Balkan. „Ta odluka potvrđuje da su napori koje Srbija ulaže u jačanje institucija, ekonomsku stabilnost i usklađivanje sa evropskim standardima prepoznati kao deo ozbiljnog i odgovornog pristupa procesu integracija”, kaže predsednik Vlade Srbije.

Koliko situacija u vezi sa dolaskom evroparlamentaraca utiče na put naše zemlje ka Evropskoj uniji?

Želim da naglasim da Srbija jeste i ostaje otvorena za dijalog sa svim partnerima u Evropskoj uniji, uključujući i predstavnike Evropskog parlamenta. Međutim, taj dijalog mora da se vodi u okviru utvrđenih institucionalnih kanala, uz puno uvažavanje procedura, diplomatskog protokola i međusobnog poštovanja. Samo koordinacija sa nadležnim institucijama Republike Srbije može biti osnov za zvanične susrete, čime se doprinosi izgradnji poverenja koje je neophodno u odnosima partnera. Da ne bi bilo zabune, imena ljudi na čelu institucija u ovom slučaju nisu bitna, radi se o poštovanju države Srbije i njenih građana koje te institucije predstavljaju. U svakom slučaju, naš cilj nije da se rukovodimo simboličkim gestovima ili kratkoročnim političkim pritiscima, već da gradimo održiv napredak koji će doneti konkretnu korist našim građanima i doprineti stabilnosti čitavog regiona. Takvi pojedinačni potezi ni na koji način ne utiču na strateško opredeljenje Srbije, niti na dinamiku našeg evropskog puta. Srbija ostaje dosledno i čvrsto posvećena procesu evropskih integracija, koji razumemo kao dugoročan i ozbiljan proces zasnovan na reformama, unutrašnjoj stabilnosti i ravnopravnom partnerskom odnosu sa Evropskom unijom.

Među vašim prioritetima je društveni dijalog, razgovor sa svim faktorima u društvu, uz poštovanje razlika. Jesmo li danas u Srbiji bliži postizanju ovog značajnog cilja nego prošle godine?

Uveren sam da jesmo. Društveni dijalog ne predstavlja jednokratan događaj, niti formalnu obavezu, već kontinuiran proces koji zahteva vreme, strpljenje, zrelost i punu odgovornost svih učesnika u javnom životu. On podrazumeva spremnost da se čuju različita mišljenja, da se uvaži postojanje razlika i da se, uprkos tim razlikama, traže zajednička rešenja u interesu društva u celini. U proteklom periodu napravljeni su važni i vidljivi koraci u tom pravcu. Otvoreni su novi kanali komunikacije između institucija i različitih društvenih aktera, pokrenute su teme koje su godinama bile zapostavljane ili gurane u stranu, a država je pokazala jasnu spremnost da razgovara sa svima, uključujući i one sa kojima ne delimo iste stavove. To nije uvek lako, ali je neophodno ako želimo stabilno i uređeno društvo. Srbiji su potrebni razgovori, a ne podele, argumenti zasnovani na činjenicama, a ne uvrede i isključivost. Samo kroz dijalog možemo da izgradimo poverenje i stvorimo ambijent u kojem se razlike ne doživljavaju kao pretnja, već kao podsticaj za bolja rešenja. Na tom putu još nismo stigli do kraja i ne treba da se zavaravamo da je taj posao završen. Ali sam uveren da smo danas, kao društvo, napravili pomak i da smo odmakli dalje nego što smo bili pre godinu dana i to je osnov na kojem možemo da nastavimo da gradimo.

Nedavno ste rekli da ste zatečeni podelama u društvu. Na šta ste pod tim konkretno mislili?

Kada sam rekao da sam zatečen podelama u društvu, bio sam preblag. Ja sam zaprepašćen. Nivo govora mržnje, brutalnosti i bezobzirnosti, koji te podele prate i koji je, nažalost, u jednom delu javnog prostora postao gotovo normalizovan, treba sve da nas zaprepasti i učini da se duboko zapitamo. Kao društvo smo došli u situaciju da se bez ikakve odgovornosti izmišljaju afere, svesno plasiraju laži i da se ljudi targetiraju na najprizemniji način, a posebno njihove porodice, koje se uvlače u političke obračune kroz gnusne i izmišljene priče. Svako ima pravo na političko mišljenje, na kritiku, pa i na oštro neslaganje, jer to i jeste suština demokratije i u to ne sme biti nikakve dileme. Ali niko nema pravo da govori neistinu, da dehumanizuje drugog čoveka, da širi mržnju i da uništava nečije dostojanstvo zarad nekakvih pseudopolitičkih poena. To onda više nije politička borba. To je dovođenje u opasnost života, to je svesno i sistematsko trovanje društva, čije posledice mogu biti duboke i dugotrajne. Ja sam lekar po profesiji i u politiku sam ušao iz drugog sveta, sveta u kojem je osnovno pravilo da se svaki čovek posmatra kao ljudsko biće, bez etiketa, bez predrasuda i bez pitanja o njegovim uverenjima. Istovremeno sam i građanin koji ima svoje političke stavove i izbore, kao i svako drugi. Da li zaista neko misli da bi ikada, makar i u mislima, bilo kome palo na pamet da na osnovu političkog opredeljenja leči ili ne leči pacijenta? Ta pomisao je za mene ne samo uvredljiva već i duboko uznemirujuća. Zato smatram da kao društvo moramo ozbiljno da se zapitamo gde su granice i ko je spreman da ih brani. Ako te granice ne postavimo jasno i ako ne kažemo da ovakvo ponašanje nije prihvatljivo, rizikujemo da izgubimo nešto mnogo važnije od bilo koje političke bitke – elementarno poštovanje, ljudsko dostojanstvo, odgovornost u javnom govoru i srpsku slogu po kojoj smo vekovima poznati.

Predsednik Vučić je najavio da je pred nama ekonomski najbolja godina, a da su za to potrebni mir i zajedništvo. Kako biste vi definisali očekivanja i ciljeve u ovoj godini?

Ova godina treba da bude godina stabilnog rasta, novih investicija i boljeg životnog standarda za građane. Ali ekonomija ne može da napreduje u atmosferi nestabilnosti i sukoba. Zato su mir i zajedništvo ključni preduslovi svega što želimo da postignemo. Naš cilj je da sačuvamo makroekonomsku stabilnost, nastavimo sa ulaganjima u infrastrukturu, obrazovanje i zdravstvo, ali i da vodimo socijalno odgovornu politiku. Srbija ima potencijal da bude jedna od najbrže rastućih ekonomija u ovom delu Evrope i taj potencijal moramo zajednički da iskoristimo, uz jasnu odgovornost svih aktera i fokus na dugoročne rezultate.

Isticali ste da želite da približite rad Vlade Srbije običnim ljudima, da njeni članovi idu u svaki grad, da se tamo održavaju sednice i razgovara sa građanima. Kako vrednujete ono što je do sada urađeno na tom planu?

Ta ideja nije bila politički slogan, već konkretan i principijelan način rada. Članovi vlade su stalno na terenu, razgovaraju sa građanima, lokalnim rukovodstvima, privrednicima, zdravstvenim i prosvetnim radnicima, ali i sa udruženjima, stručnim organizacijama i svim relevantnim akterima koji doprinose boljem funkcionisanju lokalnih zajednica. Upravo na tim sastancima dobijamo najrealniju sliku problema i potreba, a neposredan kontakt omogućava da se čuju različite perspektive i da se brzo identifikuju prioriteti. Rezultati se vide u bržem rešavanju konkretnih pitanja, ali i u rastu poverenja građana, jer oni osećaju da njihov glas ima značaja i da se njihovi problemi zaista slušaju. Naravno, uvek može i mora bolje, potrebno je još više direktne komunikacije, redovnih terenskih sastanaka i još brže pretvaranje razgovora u konkretne, merljive odluke koje poboljšavaju život ljudi u svakom delu Srbije.

Jedan od izazova početkom 2026. bio je prekid snabdevanja električnom energijom u više okruga. Kako ocenjujete reakciju države i lokalnih samouprava?

Situacija je bila teška zbog ekstremnih vremenskih uslova, ali je pokazala da sistem dobro funkcioniše i u složenim okolnostima. Država je reagovala brzo i u tesnoj saradnji sa lokalnim samoupravama, energetskim sektorom i službama za vanredne situacije, sa jasnim prioritetom da se što pre obezbede električna energija i vodosnabdevanje najpre za bolnice, domove zdravlja i najugroženije građane. Ponovo želim da izrazim zahvalnost svim službama, monterima i volonterima koji su u izuzetno teškim uslovima danonoćno bili na terenu i svojim radom omogućili da se posledice ove situacije brzo otklone. Naravno, nadležne institucije su uvidele gde je potrebno unaprediti infrastrukturu i ojačati sistem, na čemu kontinuirano radimo, kako bismo u budućnosti bili još spremniji i rizike od sličnih situacija smanjili na minimum. Moram da napomenem da je izuzetno važno da u ovakvim situacijama budemo smireni i ujedinjeni. Zato je neophodno da se uzdržimo od bespotrebnog dizanja panike, posebno od strane onih koji sebe zovu političarima, a nikada nisu snosili odgovornost, niti učestvovali u rešavanju ovakvih problema. Naš zadatak je da u trenutku krize delujemo ozbiljno, organizovano i u interesu građana, što smo i učinili.

Posebno ističete decentralizaciju zdravstvenog sistema u Srbiji. Šta su najvažniji koraci u tom procesu?

Smatram da je ovo jedno od najvažnijih pitanja za srpsko zdravstvo, jer zdravstvena zaštita mora biti podjednako dostupna i kvalitetna za svakog građanina, bez obzira na to da li živi u Beogradu, Nišu ili u manjoj opštini. Zato stalno napominjem da decentralizacija zdravstvenog sistema nije političko, već pre svega stručno i organizaciono pitanje, jer kvalitet lečenja ne sme da zavisi od mesta življenja. Decentralizacija podrazumeva kontinuirana ulaganja u regionalne zdravstvene ustanove, odnosno domove zdravlja koji bi konceptualno i organizaciono predstavljali opštinske zdravstvene centre, uvođenje savremene medicinske opreme, kao i jačanje kadrova i uslova rada, i njihovo stalno stručno usavršavanje. Poseta UKC Niš i Domu zdravlja u ovom gradu pokazala je koliko je važno da sistem jačamo i van glavnog grada. Kao predsednik vlade, insistiraću da se nastavi sa ulaganjima, ali i da se paralelno unapređuju organizacija rada, efikasnost upravljanja i koordinacija između različitih nivoa zdravstvene zaštite, jer je to preduslov za održiv i funkcionalan zdravstveni sistem.

Kako biste ocenili rad vašeg tima u Vladi Srbije i saradnju sa ministrima?

Ponosan sam na rad vlade i posvećenost većine ministara, koji svojim radom pokazuju da su svesni odgovornosti koje njihove funkcije nose i značaja svojih odluka za građane. Radimo u složenim okolnostima, a rezultati koje postižemo u ključnim oblastima pokazuju da sistem funkcioniše. Svi ministri redovno dostavljaju izveštaje o realizovanim aktivnostima, a moja podrška im je dostupna 24 časa. Kao što sam rekao, obilasci svih delova Srbije i neposredan rad na terenu, uz redovno izveštavanje, pružaju najbolju sliku gde je potrebno dodatno angažovanje i gde možemo još bolje da delujemo. Paralelno sa tim, važno je da vlada stalno unapređuje sve procese kako bismo ubrzali napredak Srbije na putu ka evropskim integracijama, u čemu svi ministri moraju biti aktivno uključeni, a sve institucije dati doprinos i usvojiti neophodne reforme. Naravno, uvek ima prostora za veću efikasnost i kritika je sastavni deo tog procesa. Zato ne bežimo od kritike, ona nam pomaže da kao tim budemo bolji i da naše odluke, što je najvažnije, služe interesu svih građana, a da se kvalitet života u Srbiji svakodnevno unapređuje.

Rođendanska čestitka „Politici”

Čestitam „Politici” 122. rođendan, uz iskreno poštovanje prema svim generacijama novinara i urednika koji su ovaj list učinili jednim od najvažnijih stubova javne reči u Srbiji. „Politika” je više od novina, ona je institucija koja više od jednog veka čuva kulturu dijaloga, pisanu reč i ćirilicu kao važan deo našeg identiteta. U vremenima brzih i površnih informacija, značaj odgovornog, temeljnog i profesionalnog novinarstva je nemerljiv. Čitaocima želim dobro zdravlje, mir i stalnu veru u snagu znanja i istine. Neka nam ova godišnjica bude podsećanje na važnost promišljene reči i aktivnog dijaloga u svakodnevnom životu.