Уторак, 21.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
Изложба у Галерији „Арт55” у Нишу

Кад „Сакупљачице перја” стварају

Кад „Сакупљачице перја” стварају
Слика „Сакупљачице перја” Звездане Герић (Фото лична архива)

Ниш – У Галерији „Арт55” у Нишу данас ће бити отворена изложба слика „Сакупљачице перја”, посвећена десетогодишњици рада Феминистичке ликовне колоније Сићево и трајаће до 5. фебруара.

У склопу изложбе биће представљена 24 пажљиво одабрана рада 24 ликовне уметнице која су обележила прву деценију постојања колоније – и која спајајући уметнички таленат и поруку најбоље репрезентују оно што колонија јесте.

– Назив изложбе симболички упућује на процес пажљивог сакупљања искуства, фрагмената личних и колективних историја, уметничких позиционирања, пракси као и феминистичких перспектива које су се током година таложиле у оквиру колоније. „Сакупљачице перја” нису само ауторке појединачних радова, већ и носитељке једног континуираног процеса у коме се уметност гради као простор слободе, солидарности, отпора и видљивости женских искустава – речено је из Центра за девојке, који иза изложбе стоји као организатор.

Истиче се значај колоније у минулих десет година и њен допринос у афирмацији, не толико саме уметности, колико одређених тема кроз уметност везаних за женску перцепцију света – положај, сексуалност, неравноправност, односно, тема које су биле ретке у уметничко-ликовном изразу.

– На Феминистичкој ликовној колонији тематски оквир радова је дословно усмерен ка питањима женског тела и сексуалности, женског погледа на свет, насиља над женама, побуне, емоција и политичких димензија родне (не)равноправности. У уметничком пољу који је вековима систематски маргинализовао женско стваралаштво, колонија се позиционира као простор реафирмације – место на коме жена ствара, мисли, осећа и говори слободно – такође су навели из Центра за девојке.

Феминистичка ликовна колонија настала је 2015. године на 110 година од оснивања прве (праве) Ликовне колоније у Сићеву, вероватно најзначајније уметничке институције те врсте у овом делу Европе, чија је оснивачица била славна српска сликарка Надежда Петровић.

Ваља рећи да „млађа колонија” није настала као огранак или продужетак оригиналне и старије колоније, већ више као њено критичко огледало – уметничка интервенција која у исти простор уписује гласове, који су по мишљењу оснивачица – деценијама изостављени из канона историје уметности и сликарства.

Сходно томе, да не буде забуне, две колоније имају критичко-дијалектички однос, поготово друга према првој, али у погледу организације и управљачке структуре оне нису једно тело.

Оснивање Феминистичке колоније 2015. године у одређеним круговима изазвало је опрез, дистанцу и критику, пре свега јер се задире у простор и наслеђе чувене Ликовне колоније Сићево и њену неспорну историјско-традиционалну димензију која је без конкуренције на овим просторима. Као аргумент често се истиче: ако је српски уметнички канон маргинализовао женско стваралаштво и ако је то радила и Ликовна колонија Сићево, како је онда њена оснивачица још 1905. била Надежда Петровић.

Ипак, насупрот томе, говори се да Феминистичка колонија не критикује изостанак женског стваралаштва него женских тема и мотива у стваралаштву, заправо, да критикује строго патријархалну визуру у уметничком изразу, чак и код женских аутора. Такође, више пута је напоменуто – да млађа колонија не одбацује старију већ да је слави – само је приде садржајно надопуњује.

Неке од ауторки које ће бити представљене на изложби „Сакупљачице перја” у Галерији „Арт55” су – Невена Стефановић, Марија Јевтић, Емина Ханџић, Леа Чепић, Ивана Пушкаш, Сања Солунац и друге.

Организатор, Центар за девојке, као удружење грађанки бави се афирмацијом женског стваралаштва, превенцијом насиља над децом и женама и подршком жртвама насиља. Удружење је основано у Нишу 1998. године.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.