Када гувернер говори истину

Радован Јелашић, гувернер Народне банке Србије, интервју за „Политику”, 17. јануар 2009.

„До раста курса евра у последњих неколико месеци није дошло, као што се по ’чаршији’ проносе вести, због тога што стране, поготово грчке, банке износе ’наше’ девизе напоље. Девизна ликвидност тих ’наших банака са страним капиталом’ није пала у односу на стање од 1. октобра прошле године. Штавише, суочене са великим проблемом пласмана новца на нашем тржишту, оне редовно купују хартије од вредности НБС и тако јој ’помажу’ у повлачењу вишка новца са тржишта и омогућују ефикасно вођење антиинфлаторне политике.”

                                                              * * * *

Радован Јелашић, гувернер Народне банке Србије, изјава за „Фајненшел тајмс”, 28. јануар 2009.

„Гувернер НБС Радован Јелашић потврдио је да су прошлог месеца, када су ублажени прописи о обавезној банкарској резерви, у року од две седмице стране банке из Србије повукле 600 милиона евра.”

----------------------------------------------------

Објашњење Народне банке Србије

Током последња три месеца прошле године банке су претрпеле велики удар на девизну ликвидност, пре свега због повлачења девизне штедње грађана, али и услед повећане тражње клијената. Тај притисак био је најизраженији у октобру, када су грађани из банака повукли око 860 милиона евра. У истом месецу банке су се додатно задужиле у иностранству у нето износу од око 550 милиона евра, и то највећим делом путем краткорочних кредита, како би био амортизован тај удар и исплаћене све штедише које су подизале своје улоге. Међутим, током новембра и децембра банке су враћале претходно узете кредите у укупном нето износу од око 600 милиона евра, који је приближан ослобођеној девизној ликвидности путем измене структуре обавезне резерве.

Када се говори о уношењу или изношењу девиза од стране банака, говори се о томе да банке у једном периоду имају потребу да се задужују у иностранству, а у другом да те кредите враћају. За Србију је постало нормално да се банке стално задужују у иностранству да би финансирале нашу потрошњу, а питање се може поставити и другачије – зашто би свет био дужан да финансира све наше потрошачке апетите. НБС сматра да је грчки гувернер апеловао на банке из те земље да своју кредитну активност у земљама југоисточне Европе пре свега ускладе са прикупљеним депозитима, односно локалном штедњом, односно са тим колико су тамошњи грађани и привреда спремни да држе у банкама.

-----------------------------------------------

Грчка тражи од банака да не шаљу средства на Балкан

Лондон – „Фајненшел тајмс” пише да је Грчка упозорила своје банке да средства из владиног пакета помоћи вредног 28 милијарди евра не шаљу у филијале на Балкану јер страхује од финансијских поремећаја у тим земљама.

Гувернер грчке Народне банке рекао је „Фајненшел тајмсу” да га брину последице глобалне економске кризе по Србију, Румунију и Бугарску, које су последњих година бележиле велики бум кредита у страним валутама. Посебно је забрињавајући знатан пад вредности домаћих валута тих земаља, имајући у виду да се већина клијената задужује у страним валутама.

С друге стране, званичници балканских земаља страхују да би стране банке могле да повуку средства из региона.