Kada guverner govori istinu

Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, intervju za „Politiku”, 17. januar 2009.

„Do rasta kursa evra u poslednjih nekoliko meseci nije došlo, kao što se po ’čaršiji’ pronose vesti, zbog toga što strane, pogotovo grčke, banke iznose ’naše’ devize napolje. Devizna likvidnost tih ’naših banaka sa stranim kapitalom’ nije pala u odnosu na stanje od 1. oktobra prošle godine. Štaviše, suočene sa velikim problemom plasmana novca na našem tržištu, one redovno kupuju hartije od vrednosti NBS i tako joj ’pomažu’ u povlačenju viška novca sa tržišta i omogućuju efikasno vođenje antiinflatorne politike.”

                                                              * * * *

Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, izjava za „Fajnenšel tajms”, 28. januar 2009.

„Guverner NBS Radovan Jelašić potvrdio je da su prošlog meseca, kada su ublaženi propisi o obaveznoj bankarskoj rezervi, u roku od dve sedmice strane banke iz Srbije povukle 600 miliona evra.”

----------------------------------------------------

Objašnjenje Narodne banke Srbije

Tokom poslednja tri meseca prošle godine banke su pretrpele veliki udar na deviznu likvidnost, pre svega zbog povlačenja devizne štednje građana, ali i usled povećane tražnje klijenata. Taj pritisak bio je najizraženiji u oktobru, kada su građani iz banaka povukli oko 860 miliona evra. U istom mesecu banke su se dodatno zadužile u inostranstvu u neto iznosu od oko 550 miliona evra, i to najvećim delom putem kratkoročnih kredita, kako bi bio amortizovan taj udar i isplaćene sve štediše koje su podizale svoje uloge. Međutim, tokom novembra i decembra banke su vraćale prethodno uzete kredite u ukupnom neto iznosu od oko 600 miliona evra, koji je približan oslobođenoj deviznoj likvidnosti putem izmene strukture obavezne rezerve.

Kada se govori o unošenju ili iznošenju deviza od strane banaka, govori se o tome da banke u jednom periodu imaju potrebu da se zadužuju u inostranstvu, a u drugom da te kredite vraćaju. Za Srbiju je postalo normalno da se banke stalno zadužuju u inostranstvu da bi finansirale našu potrošnju, a pitanje se može postaviti i drugačije – zašto bi svet bio dužan da finansira sve naše potrošačke apetite. NBS smatra da je grčki guverner apelovao na banke iz te zemlje da svoju kreditnu aktivnost u zemljama jugoistočne Evrope pre svega usklade sa prikupljenim depozitima, odnosno lokalnom štednjom, odnosno sa tim koliko su tamošnji građani i privreda spremni da drže u bankama.

-----------------------------------------------

Grčka traži od banaka da ne šalju sredstva na Balkan

London – „Fajnenšel tajms” piše da je Grčka upozorila svoje banke da sredstva iz vladinog paketa pomoći vrednog 28 milijardi evra ne šalju u filijale na Balkanu jer strahuje od finansijskih poremećaja u tim zemljama.

Guverner grčke Narodne banke rekao je „Fajnenšel tajmsu” da ga brinu posledice globalne ekonomske krize po Srbiju, Rumuniju i Bugarsku, koje su poslednjih godina beležile veliki bum kredita u stranim valutama. Posebno je zabrinjavajući znatan pad vrednosti domaćih valuta tih zemalja, imajući u vidu da se većina klijenata zadužuje u stranim valutama.

S druge strane, zvaničnici balkanskih zemalja strahuju da bi strane banke mogle da povuku sredstva iz regiona.