Четвртак, 16.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Стефан Миленковић за Дан Коларчеве дворане

Познати виолиниста ће са Симфонијским оркестром РТС-а и уз диригента Србољуба Динића, извести Концерт за виолину и оркестар и Симфонију бр. 3 „Ероика” Лудвига ван Бетовена
Стефан Миленковић за Дан Коларчеве дворане
Стефан Миленковић (Фото Небојша Бабић)

 

Дан Велике дворане Коларчеве задужбине, њен 94. рођендан прославиће концертом Стефан Миленковић, виолиниста, са Симфонијским оркестром РТС-а и уз диригента Србољуба Динића вечерас од 20 часова на чувеној сцени ове задужбине, која је угостила највеће светске звезде. Зграда Коларца на Студентском тргу бр. 5 у Београду почела је са радом отварањем Велике дворане 4. фебруара 1932. године концертом Београдске филхармоније којом је дириговао Стеван Христић.

Публика ће овом приликом имати прилику да чује Концерт за виолину и оркестар и Симфонију бр. 3 „Ероика” Лудвига ван Бетовена. Свој једини Концерт за виолину и оркестар Бетовен је писао током 1806. године, у срећном периоду свога живота, у коме је написао низ ремек-дела између осталих Четврту симфонију, Четврти клавирски концерт, увертире „Кориолан” и „Леонора 3”, као и три гудачка квартета у опусу посвећеном грофу Разумовском. Било је то време истинског стваралачког замаха у коме је Бетовен могао да оствари своје поетске и визионарске, хумане поруке.

Концерт за виолину и оркестар Лудвига ван Бетовена сматра се једним од најтежих у укупној литератури написаној за овај инструмент. Нема сумње да ће Стефан Миленковић, некадашњи вундеркинд, касније и студент „Џулијарда” одговорити том задатку. „Ероика” је прво велико симфонијско остварење Лудвига ван Бетовена које представља почетак новог стваралачког периода. Међутим, публика је мислила другачије. Није им се допало што је трајала готово дупло дуже од типичних симфонија тог доба. Зато су дело окарактерисали као „предугачко и хаотично”. Чак су препознатљива два акорда на почетку сматрали „грубим” и „непристојним” за симфонијски почетак, а данас су они најпрепознатљивији мотиви у историји музике уопште.

 

 

 

 

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.