Композитна моћ Кине

У својој књизи „Будућност моћи” Џозеф Нај помиње више врста моћи те, поред меке моћи и тзв. паметне моћи, он прави разлику и између војне и економске моћи, уводећи чак на појединим местима и појам саjбер-моћи. Укратко, код Наја и многих других аутора и политичких аналитичара, базично имамо поделу на меку и тврду моћ. Меку моћ, коју је сам Нај и увео у политичку терминологију, дефинишемо као способност да се путем различитих дипломатских односа утиче на одређене ставове неке државе или групе. Тврда моћ, с друге стране, јесте способност да се путем присиле (воjних интервенција, санкцијa и сл.) утиче на поједину државу или групу. Економска моћ (трговинске блокаде, санкције, донације и сл.) такође би била врста тврде моћи.

Анализирајући различите ставове и акције различитих држава, а понајвише Кине, схватио сам да све ове поделе моћи нису довољне да укажу на оно што се данас глобално дешава. Термин на који никад нисам наишао, а који би у многим сегментима разјаснио поједине утицаје и акције одређених држава, јесте термин композитна моћ. Композитна моћ јесте сложена врста моћи која комбинује економску и дипломатско-културолошку моћ. „Није важно да ли је мачка црна или бела – важно је да лови мишеве”, чувена је реченица оца модерне Кине Денг Сјаопинга. Економска флексибилност, реформа образовања и отвореност ка свету – то су били темељи на којима је Денг трансформисао Кину и отворио јој пут у 21. век.

Термин композитна моћ није до сада на овај начин употребљен (бар из свих доступних извора и сазнања), а најближи томе био је Ханс Ј. Моргентау који је говорио о националној снази државе као о споју неколико елемената. У званичним кинеским документима у оквиру комунистичке партије појављује се израз који се на енглески језик преводи као comprehensive national power (свеобухватна национална снага). Тај сегмент се превиђа у оквиру многих анализа и разумевања кинеске спољне политике.

Што се Србије тиче, кинески утицај је укомпонован у свакодневицу многих градова – Смедерево, Бор, Мајданпек, Зрењанин, Ваљево, Лозница, Шабац... У оквиру Иницијативе „Појас и пут” Кина учествује у пројектима изградње мостова (нпр. „Пупинов мост”), железнице, термоелектрана, путева, тунела... Притом, не заборавимо да је иста компанија која је изградила „Пупинов мост” у Београду касније добила тендер за изградњу ауто-пута Бар–Бољаре у Црној Гори и Пељешког моста у Хрватској.

Сарађујући с неколико кинеских званичника, дипломата, директорима компанија и многим другим, схватио сам да је свима њима заједничка одређена врста скромности у понашању и односима – сви они раде свој посао и притом су прилично неприметни, тихи, али прецизни. За разлику од нас и земаља у региону, Кина има другачији однос према дипломатији и послу. Док ми и државе у региону најчешће помпезно (спектакуларно) најављујемо све оно што радимо и што ћемо радити, Кинези природно раде много више, али у тишини, готово неприметно.

Притом, кинеска политика тишине и рада јесте композитна политика – кроз запошљавање, донације, културне манифестације, свечане пријеме, наградна путовања за најбоље раднике у Кину – кинеска спољна политика и утицај који производи имплементирани су у свакодневицу свих градова и општина у којима постоји њихово присуство те постаје неодвојив сегмент живљења, а све то кроз веома сложен процес различитих инициjатива и акциja. Такође, Кина одржава добре односе и са бившим високим политичким представницима како би своју политику што брже и ефикасније спровела и била у свези са свим потребним и неопходним информацијама. Што се региона тиче, кинески утицај несумњиво је најјачи у Србији, која је постала стратешки важна земља за ширење даљег утицаја у балканском региону. Последњих двадесет година Кина је, без икакве сумње, променила приступ и прилагодила се новој геополитичкој реалности.

Препознајући да су неке владе постале мање пријемчиве према кинеским иницијативама и потребама за сарадњу, Кина је своје приоритете усмерила ка онима који често нису под контролом владе, заобилазећи тако званичне канале и одобрења. Свакако, оно око чега има највише проблема у њиховом пословању јесу управо транспарентност посла, заштита животне средине и проблеми у оквиру поштовања људских права. У домену тих поља, пословање кинеских компанија много пута се нашло у домену критике, тужби и јавних спорова. С обзиром на то да је Кина највећи страни инвеститор у Србији, да запошљава на десетине хиљада радника, а да у оквиру Уједињених нација и других различитих међународних организација пружа дипломатску подршку Србији пре свега кад је реч о Косову и Метохији, јасно је да ће кинески утицај у Србији наставити да расте великом брзином. Кина ће наставити да спроводи своју политику кроз сегменте композитне моћи, свакодневно унапређујући свој утицај на начин да „од много дрвећа, не видимо шуму”.

Или, другачиje речено, фраза „прво скочи па реци хоп” није блиска кинеском разумевању спољне политике.

Они ће скочити данас, скочиће сутра, ићи ће све даље, али никада неће рећи хоп.

*Филозоф

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа