Kompozitna moć Kine

U svojoj knjizi „Budućnost moći” Džozef Naj pominje više vrsta moći te, pored meke moći i tzv. pametne moći, on pravi razliku i između vojne i ekonomske moći, uvodeći čak na pojedinim mestima i pojam sajber-moći. Ukratko, kod Naja i mnogih drugih autora i političkih analitičara, bazično imamo podelu na meku i tvrdu moć. Meku moć, koju je sam Naj i uveo u političku terminologiju, definišemo kao sposobnost da se putem različitih diplomatskih odnosa utiče na određene stavove neke države ili grupe. Tvrda moć, s druge strane, jeste sposobnost da se putem prisile (vojnih intervencija, sankcija i sl.) utiče na pojedinu državu ili grupu. Ekonomska moć (trgovinske blokade, sankcije, donacije i sl.) takođe bi bila vrsta tvrde moći.

Analizirajući različite stavove i akcije različitih država, a ponajviše Kine, shvatio sam da sve ove podele moći nisu dovoljne da ukažu na ono što se danas globalno dešava. Termin na koji nikad nisam naišao, a koji bi u mnogim segmentima razjasnio pojedine uticaje i akcije određenih država, jeste termin kompozitna moć. Kompozitna moć jeste složena vrsta moći koja kombinuje ekonomsku i diplomatsko-kulturološku moć. „Nije važno da li je mačka crna ili bela – važno je da lovi miševe”, čuvena je rečenica oca moderne Kine Deng Sjaopinga. Ekonomska fleksibilnost, reforma obrazovanja i otvorenost ka svetu – to su bili temelji na kojima je Deng transformisao Kinu i otvorio joj put u 21. vek.

Termin kompozitna moć nije do sada na ovaj način upotrebljen (bar iz svih dostupnih izvora i saznanja), a najbliži tome bio je Hans J. Morgentau koji je govorio o nacionalnoj snazi države kao o spoju nekoliko elemenata. U zvaničnim kineskim dokumentima u okviru komunističke partije pojavljuje se izraz koji se na engleski jezik prevodi kao comprehensive national power (sveobuhvatna nacionalna snaga). Taj segment se previđa u okviru mnogih analiza i razumevanja kineske spoljne politike.

Što se Srbije tiče, kineski uticaj je ukomponovan u svakodnevicu mnogih gradova – Smederevo, Bor, Majdanpek, Zrenjanin, Valjevo, Loznica, Šabac... U okviru Inicijative „Pojas i put” Kina učestvuje u projektima izgradnje mostova (npr. „Pupinov most”), železnice, termoelektrana, puteva, tunela... Pritom, ne zaboravimo da je ista kompanija koja je izgradila „Pupinov most” u Beogradu kasnije dobila tender za izgradnju auto-puta Bar–Boljare u Crnoj Gori i Pelješkog mosta u Hrvatskoj.

Sarađujući s nekoliko kineskih zvaničnika, diplomata, direktorima kompanija i mnogim drugim, shvatio sam da je svima njima zajednička određena vrsta skromnosti u ponašanju i odnosima – svi oni rade svoj posao i pritom su prilično neprimetni, tihi, ali precizni. Za razliku od nas i zemalja u regionu, Kina ima drugačiji odnos prema diplomatiji i poslu. Dok mi i države u regionu najčešće pompezno (spektakularno) najavljujemo sve ono što radimo i što ćemo raditi, Kinezi prirodno rade mnogo više, ali u tišini, gotovo neprimetno.

Pritom, kineska politika tišine i rada jeste kompozitna politika – kroz zapošljavanje, donacije, kulturne manifestacije, svečane prijeme, nagradna putovanja za najbolje radnike u Kinu – kineska spoljna politika i uticaj koji proizvodi implementirani su u svakodnevicu svih gradova i opština u kojima postoji njihovo prisustvo te postaje neodvojiv segment življenja, a sve to kroz veoma složen proces različitih inicijativa i akcija. Takođe, Kina održava dobre odnose i sa bivšim visokim političkim predstavnicima kako bi svoju politiku što brže i efikasnije sprovela i bila u svezi sa svim potrebnim i neophodnim informacijama. Što se regiona tiče, kineski uticaj nesumnjivo je najjači u Srbiji, koja je postala strateški važna zemlja za širenje daljeg uticaja u balkanskom regionu. Poslednjih dvadeset godina Kina je, bez ikakve sumnje, promenila pristup i prilagodila se novoj geopolitičkoj realnosti.

Prepoznajući da su neke vlade postale manje prijemčive prema kineskim inicijativama i potrebama za saradnju, Kina je svoje prioritete usmerila ka onima koji često nisu pod kontrolom vlade, zaobilazeći tako zvanične kanale i odobrenja. Svakako, ono oko čega ima najviše problema u njihovom poslovanju jesu upravo transparentnost posla, zaštita životne sredine i problemi u okviru poštovanja ljudskih prava. U domenu tih polja, poslovanje kineskih kompanija mnogo puta se našlo u domenu kritike, tužbi i javnih sporova. S obzirom na to da je Kina najveći strani investitor u Srbiji, da zapošljava na desetine hiljada radnika, a da u okviru Ujedinjenih nacija i drugih različitih međunarodnih organizacija pruža diplomatsku podršku Srbiji pre svega kad je reč o Kosovu i Metohiji, jasno je da će kineski uticaj u Srbiji nastaviti da raste velikom brzinom. Kina će nastaviti da sprovodi svoju politiku kroz segmente kompozitne moći, svakodnevno unapređujući svoj uticaj na način da „od mnogo drveća, ne vidimo šumu”.

Ili, drugačije rečeno, fraza „prvo skoči pa reci hop” nije bliska kineskom razumevanju spoljne politike.

Oni će skočiti danas, skočiće sutra, ići će sve dalje, ali nikada neće reći hop.

*Filozof

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista