Понедељак, 22.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
НИЈЕ САДРЖАВАО ПАРАДАЈЗ

Изненађујуће порекло кечапа

Изненађујуће порекло кечапа
(Freepik)

Слатко-слани сос, који воле милиони људи широм света, има изненађујућу историју. Кечап је основна намирница у западњачкој исхрани, али његово порекло сеже на Исток, тачније у древну Кину.

Првобитни кечап уопште није садржавао парадајз, и ту, заправо, лежи једна од најзанимљивијих прича у вези са овим сосом.

Реч потиче из Кине, највероватније од израза „ke-tsiap“, којим се у 17. веку означавао ферментисани рибљи сос. Није имао никакве везе са парадајзом, био је слан, таман и јаког мириса, више налик данашњем азијском фишсосу него кечапу какав познајемо, преноси CGTN.

Британски морнари су током трговине у југоисточној Азији донели тај назив у Европу, али не и оригинални рецепт. Пошто нису имали исте састојке, почели су да праве сопствене верзије „кечапа“ од онога што им је било доступно: од гљива, ораха, инћуна, па чак и острига.

У Енглеској 18. века „ketchup“ је био општи назив за разне слане, ферментисане сосеве.

Тек у 19. веку, у Америци, појављује се верзија са парадајзом. Парадајз је био јефтин, лако доступан и давао је леп укус и боју, па је постао основа новог рецепта.

Кечап се у то време користио као лек за лечење лошег варења и дијареје, а ова пракса је трајала читавих 20 година.

Пресудан тренутак био је крајем 19. века, када је Хенрy Хеинз стандардизовао рецепт и додао више сирћета и шећера, чиме је кечап постао стабилан производ дугог рока трајања.

Од тада се назив „кечап” дефинитивно везао за парадајз, иако је његово порекло заправо – рибљи сос из Кине. Иронично, данашњи кечап нема скоро ништа заједничко са оним од чега је име настало.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.