Изненађујуће порекло кечапа

Слатко-слани сос, који воле милиони људи широм света, има изненађујућу историју. Кечап је основна намирница у западњачкој исхрани, али његово порекло сеже на Исток, тачније у древну Кину.

Првобитни кечап уопште није садржавао парадајз, и ту, заправо, лежи једна од најзанимљивијих прича у вези са овим сосом.

Реч потиче из Кине, највероватније од израза „ke-tsiap“, којим се у 17. веку означавао ферментисани рибљи сос. Није имао никакве везе са парадајзом, био је слан, таман и јаког мириса, више налик данашњем азијском фишсосу него кечапу какав познајемо, преноси CGTN.

Британски морнари су током трговине у југоисточној Азији донели тај назив у Европу, али не и оригинални рецепт. Пошто нису имали исте састојке, почели су да праве сопствене верзије „кечапа“ од онога што им је било доступно: од гљива, ораха, инћуна, па чак и острига.

У Енглеској 18. века „ketchup“ је био општи назив за разне слане, ферментисане сосеве.

Тек у 19. веку, у Америци, појављује се верзија са парадајзом. Парадајз је био јефтин, лако доступан и давао је леп укус и боју, па је постао основа новог рецепта.

Кечап се у то време користио као лек за лечење лошег варења и дијареје, а ова пракса је трајала читавих 20 година.

Пресудан тренутак био је крајем 19. века, када је Хенрy Хеинз стандардизовао рецепт и додао више сирћета и шећера, чиме је кечап постао стабилан производ дугог рока трајања.

Од тада се назив „кечап” дефинитивно везао за парадајз, иако је његово порекло заправо – рибљи сос из Кине. Иронично, данашњи кечап нема скоро ништа заједничко са оним од чега је име настало.