Четири године без закона

У Србији званично нема неразвијених. Ма колико и статистичари и аналитичари доказивали супротно, а држава признавала реалност, у овом тренутку ниједна општина не би могла да докаже црно на бело своју неразвијеност.

Јер, Закон о недовољно развијеним подручјима, којим је утврђена листа 37 најнеразвијенијих општина, истекао је пре пуне четири године – 1. јануара 2005, а ни владина уредба којом је тај списак својевремено (за потребе доделе повољних кредита Фонда за развој) проширила са 13 у транзицији девастираних општина и градова, бар званично, више не важи.

Покушај да се донесе нова уредба, којом би се дефинисали критеријуми за утврђивање степена развијености општина и градова и општине разврстале по степену развијености, наишао је на правну препреку – задужени за законодавство у влади протумачили су да за то нема закона на који би се уредба наслонила.

Мада питање никако не треба схватити као позив да се пројекти и активности које држава реализује и новац који улаже у неразвијена подручја зауставе до доношења закона, остаје дилема како се све то правно покрива. Кад држава Србија званично није утврдила ни ко је, ни колико неразвијен, коме је и каква помоћ потребна.

Истина, Нацрт закона о регионалном развоју чија је прва верзија припремљена још прошлог пролећа, али су дискусију на ту тему одложили избори, коначно је ове зиме на јавној расправи до марта.

По проценама Дејана Јовановића, надлежног државног секретара у Министарству економије и регионалног развоја, реално је очекивати да у априлу влада утврди предлог закона и проследи га парламенту на разматрање и усвајање. Мада је даља судбина законског предлога у рукама посланика, доношење овог закона по Јовановићу је хитно: због нас самих, али и због преузете обавезе из Споразума о стабилизацији и придруживању да у склопу припрема за чланство у ЕУ регулишу и ову област, као и могућности коришћења европских фондова.

Закон ће коначно утврдити индикаторе развијености општина и градова (кључни економски критеријум мерен платама, пензијама и приходима јединица локалне самоуправе и компензационе – незапосленост, образовни ниво, степен угрожености животне средине и евентуалне ванредне околности). А онда ће се накнадно уредбом утврдити и развијеност сваке јединице локалне самоуправе, што ће омогућити и њихово разврставање у четири групе. У последњу, са мање од 60 одсто просека, сврстале би се оне најнеразвијеније и заједнице општина на Косову и Метохији.

– Законом ће се дефинисати и мере и подстицаји, финансијски извори за спровођење политике и институционални оквир на националном и регионалном нивоу: од националног савета и националне агенције за регионални развој до мрежа регионалних институција – јавних агенција, односно развојних асоцијација зависно од регионалног нивоа – објашњава Јовановић.

Држава која је без сумње најодговорнија за растући јаз између развијених и неразвијених коначно се пробудила. Истина, доведена је пред свршен чин, јер су регионални расколи, несумњиво, постали ограничавајући фактор даљег развоја српске економије, а Европа јасно ставља до знања да са толиким неравномерностима Србији задуго неће бити места у њеној породици. У међувремену, мада још недовољно, држава је почела да користи једну по једну меру које јој стоје на располагању – од реализације државних пројеката у неразвијеним крајевима, започете фискалне децентрализације, буџетских трансфера за уједначавање, директних издвајања из државне касе за пројекте комуналне и пословне инфраструктуре до повољних кредита и пореских подстицаја за инвеститоре који улажу у неразвијеним крајевима.

У овом тренутку, међутим, нема ниједне државне институције од које је могуће добити комплетну листу мера и подстицаја равномернијег развоја, списак свих државних пројеката које државни органи и организације реализују у неразвијеним општинама и градовима, корисника буџетских средства и донаторских средства.

Тако Јовановић располаже само подацима о пројектима у директној надлежности свог сектора и примерима других програма, који се спроводе под патронатом Министарства економије и регионалног развоја. Сектор регионалног развоја и ове године ће, по његовим речима, спроводити инфраструктурне пројекте у које ће из Националног инвестиционог плана бити уложено готово три милијарде динара.

– Настављамо са опремањем зона у Крагујевцу, Лозници, Шапцу, Нишу, а са стручњацима Светске банке радимо на креирању националне стратегије индустријских паркова и маркирамо потенцијалне локације – рекао је Јовановић.

И ове године, каже, наставиће се са стартап кредитима, а једна буџетска линија од 2,5 милијарди динара усмерена је на пројекте за инвестирање у слабије развијене у општине и градове. Они који инвестирају у неразвијене крајеве имају веће подстицаје по новозапосленом раднику. Ради се и на јачању кластера, подстицању браунфилд инвестиција... И већина туристичких пројеката које спроводи то министарство реализује се управо на подручјима неискоришћених капацитета.

-----------------------------------------------------------

Европске паре за еврорегионе

Закон о регионалном развоју донеће и економску или тачније статистичку регионализацију Србије, успостављање евро и развојних региона према јединственој Евростатовој методологији, најављује Дејан Јовановић. Евро и развојни региони, истиче, представљаће функционалне а не административне регионе и неће имати правни субјективитет.

По тексту закона који је на јавној расправи, Србија ће имати седам еврорегиона: Војводина, београдски, западни, источни, централни, јужни и регион Косово и Метохија.

Весна Јеличић

(Сутра: Да и локално постане привлачно)