Без листа чекања за приоритетне пацијенте

Нови критеријуми које Министарство здравља користи при ажурирању листа чекања за операције кука и колена се односе пре свега на датум стављања на листу, то је сада кардинални критеријум, а од дана индикације за операцију, приоритетни пацијенти биће оперисани у периоду од шест месеци, рекла је јуче др Ивана Сташевић Карличић, државна секретарка Министарства здравља. Наиме, у ресорном министарству одржан је јуче састанак са начелницима центара у којима се раде ове ортопедске операције, а Ивана Сташевић Карличић је појаснила да је Републичка стручна комисија дала ново стручно – методолошко упутство, а у складу са светским стандардима у вези са индикацијама за уградњу вештачког кука и колена.

„Индикације је донела Републичка стручна комисија у складу са актуелним светским стандардима и поделила све пацијенте у две групе, приоритетне и неприоритетне. Приоритетни пацијенти од дана када су стављени на листу оперисаће се у року од шест месеци. Сви остали иду на листу чекања. Дакле, људи који мисле да су скинути са листе чекања заправо су на листи заказивања и тим пре већ у плану за операцију. Неприоритетни пацијенти могу да чекају до 18 месеци”, рекла је она, пренело је Министарство здравља на свом сајту.

Државна секретарка истакла је да листа чекања за операције кука и колена није пуки списак свих људи који ће се некада оперисати или имати потребу да у будућности уграде вештачки кук, већ су то пацијенти који у складу са стручним стандардима, на основу медицинских индикација, чекају оперативни захват, који је већ испланиран.

„Листе чекања показују ефективност здравственог система, његову могућност да одговори на здравствене потребе, на тражњу здравствених услуга у актуелним околностима које се односе на број кадра, опремљеност, број сала. У октобру 2024. године ми смо имали листу чекања са преко 35.000 људи који су чекали на уградњу протезе кука или колена. Данас је стање на тој листи 19.637, уз напомену да су само листе на сајту Министарства здравља апсолутно ажурне”, нагласила је др Сташевић Карличић.

Данас 13 установа у Србији, како је додала, нема листу чекања. „То се постигло тако што се радило на ресурсима, кадру, улагању у опрему, повећању радног времена... Србија је поред Велике Британије једина земља у развијеном свету која има транспарентне листе чекања, али аутентичне и ажурне само на сајту Министарства здравља. Ми имамо око седам ортопеда на 100.000 становника. Велика Британија има 1,8 на 100.000 становника. Имамо такође упоредив број ортопедских сала. Друге европске земље не приказују листе чекања. Ове листе се у Немачкој, Великој Британији, Француској крећу и преко 500.000 људи који чекају ове операције”, указала је она.

Навела је да није ништа неуобичајено да са трендом старења становништва имамо листу чекања, али истиче да она мора бити ажурна, „јер у супротном може бити онемогућавајући фактор за добро управљање, план операција и за евентуалну корупцију”.

„Ми имамо нормативе који зависе од броја сала и броја хирурга у центрима који раде ове врсте интервенција. Норматив је 336 операција недељно”, навела је др Сташевић Карличић.

Др Горан Станојевић, помоћник генералног директора за хируршка питања УКЦ Ниш, у Београд је на састанак дошао са податком да ова медицинска установа тренутно нема листе чекања за ортопедске операције. „Реорганизацијом рада и повећањем броја операционих сала од 1. октобра 2024. године кренули смо у смањивање и до данашњег дана немамо листе чекања. Ради се у две смене у договору са колегама ортопедима и наравно анестезиолозима. До пет сала дневно, Клиника за ортопедију УКЦ Ниш може да ради различите хируршке интервенције, а пре свега за смањивање листа чекања за операције кука и колена”, казао је он.