О животу и позоришту

Аранђеловац – Према гласовима публике, овог викенда проглашена је најбоља представа трећег Фестивала малих позоришних форми. Победио је комад „Успомене Саре Бернар” са Тањом Бошковић и Дејаном Ђоновићем у главним улогама, а специјална награда за посебност у драмском исказу додељена је Маји Колунџији Зорое која је својом енергијом и снажном интерпретацијом оставила посебан утисак у монодрами „Искра”. У оквиру овог догађаја у организацији Центра за културу, а под покровитељством Општине Аранђеловац, који смањује продукцијске тешкоће и гледаоцу пружа непосреднији доживљај, од 3. до 7. фебруара за наклоност аранђеловачке публике такмичило се пет позоришних комада.

– Оног тренутка када је прослављена српска глумица Тања Бошковић, иначе рођена у нашем граду, ступила на сцену Дворане „Парк” наступила је магија која је до последње сцене држала публику приковану за седишта. Она је, заједно са сјајним Дејаном Ђоновићем, у представи донела причу о последњим данима славне глумице и њеном животу. И публика је оставила утисак на глумицу која после одигране представе није штедела комплименте – кажу у аранђеловачком Центру за културу.

– Имам утисак да је публика веома пажљиво пратила радњу. Имали смо лепе реакције, а Сара је била и духовита особа. Мислим да смо Дејан и ја лепо комуницирали са овом интелигентном публиком. Све што сам нашла у литератури у вези са Саром Бернар, све сам прочитала. Сташа је веома вешто скратила овај комад са три сата и двадесет минута у првом читању, на сат и двадесет – рекла је Тања Бошковић после одигране представе у продукцији Херцегновског позоришта и ЈУК „Херцег фест” и режији Сташе Копривице.

За ову улогу, Тања је на 27. Међународном фестивалу малих сцена и монодраме у Источном Сарајеву освојила Награду за најбољу глумицу. Ова дуодрама по тексту Џона Марела Аранђеловчанима није била непознаница и већ је оставила снажан утисак на гледаоце јер је већ гостовала у оквиру Смотре уметности „Мермер и звуци” пре две године, али и у суседној Тополи. Представа не говори само о животу и смрти славне глумице Саре Бернар већ и о позоришту и позоришној уметности уопште.

Монодрама „Искра” пренела је причу мајке нашег великана Николе Тесле. Из визуре мајке Ђуке, оживела је прича о једном од највећих умова у људској историји.

– Он је за њу њен син Никола. И то јесте величина ове представе што ми себе сравнимо са тим осећањима. Па шта је то суштина у нашем животу ако ми свог најрођенијег останемо жељни, а треба да одемо са овог света?! Неретко ми публика каже да ја у тренутку престанем да мислим да је то мајка Николе Тесле. Мислим о својој мајци, баки, неким другим прецима, односно тој женској линији која је била емотивна, јача. То је моја и прва замисао, када сам почела да стварам лик Ђуке, да покажем мајке свих мајки, српску мајку и српску мајку преко Дрине, а онда и мајку великог Николе Тесле – објаснила је глумица Маја Колунџија Зорое.

Фестивал је отворила представа „Дух је наша домовина” Српског позоришта у Мађарској. Испричана је на два језика (српском и мађарском) и приближила је живот и дело писца Данила Киша. Редитељка Марија Барна Липковски истакла је да је њена основна идеја била да исприча живот Данила Киша који је изузетно занимљив и врло узбудљив кроз његова дела.

– Захваљујући раду Мирјане Миочиновић, његове бивше супруге која је сва његова дела архивирала, обрадила и издала, нама је доступно практично све што је Данило Киш икада написао. Ја сам из тог материјала одабрала неке ствари и то смо преточили у сценски језик – изјавила је редитељка представе.

Романтична комедија „Догодине у исто време” Театра „Вихор” са новом глумачком екипом – Иваном Михаиловићем и Анком Гаћеша Костић, која је уједно била њихов мастер рад на Факултету драмских уметности, обојена је новом младалачком енергијом, иако се Аранђеловчани још увек сећају Ланета Гутовића и Неле Михаиловић у овим улогама.

– Публика углавном ужива гледајући ову представу, као и ми док је играмо – казао је Михаиловић, док је Анка истакла да сад обоје имају искуство које може бити корисно за ову представу и да са Иваном до краја живота све може да игра.

Фестивал је затворила дуодрама „Дервиш и смрт” Меше Селимовића у режији и драматизацији глумца Слободана Ћустића, поред којег је играо и Лука Мићовић. Ћустић је изјавио да је драматизација романа трајала две године и да се у делу бавио сумњом. Организатори су публици послали поруку из наслова једне од одиграних представа: Догодине у исто време!