У ЕУ се може пречицом и експресно

Од нашег сталног дописника

Брисел, 30. јануара –Одговор Брисела на изненадни евроентузијазам Рејкјавика, изазван жељом да се посрнула исландска круна замени стабилном европском валутом, био је – муњевит. Европска комисија је саопштила да би улазак Исланда у ЕУ био обављен  по скраћеном поступку – за мање од две године, иако из Рејкјавика још није упућен никакав захтев за то.

Оли Рен, европски комесар за проширење, није пропуштао прилике да у Бриселу на различитим скуповима заговара проширење Уније до „крајњих граница на северу”. Сада прижељкује да што пре добије захтев Исланда за чланство и најављује заједнички улазак у Унију острвске земље и Хрватске, највероватније, како сам каже, 2011. године. „Боље је кад се ЕУ приступа у друштву него појединачно”, сматра комесар. Рен предвиђа да би Исланђани могли буквално да пројуре кроз преговоре и окончају их у рекордном року, јер је у земљи термалних извора на снази заједничко европско законодавство, као и бројни уговори о повлашћеној трговини са ЕУ.

Економија Исланда је страдала под налетом финансијске кризе. Када су пропале инвестиционе банке и фондови у САД, зазвонио је аларм на острву усред Атлантског океана. Раст спољног дуга преко ноћи мерио се милијардама. Прва помоћ стигла је из ММФ-а у виду 10 милијарди долара, а помогле су и Русија и ЕУ. Премијер Гер Харде, из редова Независне партије, поднео је у понедељак оставку под притиском опозиције и протеста због кризе, али и под теретом тешке болести. Његов одлазак забележен је као прва оставка неког од светских лидера као директна последица финансијске кризе.

Сада је земља у потрази за дугорочним решењем, а Рејкјавик се окреће Бриселу. Социјалдемократе и лево оријентисани Зелени преговарају о новој влади која ће водити земљу до наредних избора који ће бити одржани на пролеће. У међувремену и традиционални евроскептици у исландској политици увиђају нужност да се обезвређена валута замени за евро. Предвиђања говоре да ће кампања за изборе бити проевропска.

Али поред пропалих банака и извора топле воде, Исланд има велике територијалне воде у Атлантику, које исландски рибари не желе ни са ким да деле. Рибарство је не само основна привредна грана већ и део националног идентитета и корена Исланђана. Уколико преговори са ЕУ ипак буду запели, супротно Реновом очекивању, онда ће то бити у вези са преговарачким поглављем о рибарству. Улазак у Унију значио би да Исланђани не могу задржати сопствену политику рибарства.

Не треба заборавити да Норвешка није постала чланица Уније, иако је већ завршила преговоре о чланству, јер су грађани на референдуму одбили учлањење, понајвише незадовољни између уговором о рибарству. Због заштите сопственог права на риболов Исланд се и до сада клонио Европске уније. Када је Рејкјавик прогласио ЗЕРП (заштитни еколошки риболовни појас) долазило је до ватрених обрачуна са шкотским рибарима који су прелазили границу и улазили у воде Исланда, а једном је интервенисала и Ратна морнарица Уједињеног Краљевства да заштити Шкоте.

Исланд није само због северних граница важан за ЕУ, већ и због тога што је ЕУ хитно потребна нова чланица за „излазну лисабонску стратегију”. Рачуна се да ће Ирци уз обећане гаранције ЕУ поновити референдум и прихватити Лисабонски споразум који су одбили прошле године. Прва нова чланица, или више њих, имаће у свом приступном уговору додатак, којим се Ирској гарантује место комесара ЕУ, право на војну неутралност, право на забрану абортуса и свој порески систем. Када садашње чланице ЕУ буду ратификовале приступни споразум са новим чланицама, потврдиће самим тим измене Лисабонског споразума који се односе на Републику Ирску.

Уз Исланд ће лакше проћи и Хрватска, која је озбиљно запела у преговорима о чланству због блокаде Словеније. Хрватска је, према закључцима једног од прошлогодишњих министарских састанака, могла да заврши преговоре о чланству до краја 2009. године, али неформално тај рок је већ продужен. Улазак Исланда у преговоре помогао би Загребу.

-----------------------------------------------------------

Исландски парламент најстарији

Исланд се простире на више од 100.000 квадратних километара и до деветог века је био једно од највећих ненасељених острва, а онда су га населили Норвежани и Келти. Алтинг, исландски парламент, основан је 930. године и најстарији је у свету. Независност од Данске, која се са Норвешком смењивала у управљању острвом, Исланд је изборио 1918. године, а 1950. потписан је војни споразум са САД која је преузела надлежност над одбраном земље. Исланд нема војску.

Исланд је острво јужно од арктичког круга, са великим бројем активних вулкана и гејзира топле воде. Има јединствен топловодни систем који повезује сва насеља и објекте на острву, допремајући природно загрејану воду из утробе земље, без загађења околине и трошкова горива.

Становници острва, којих је око 320.000, говоре исландским, северним германским језиком.