Нијансе боја девојачког света одрастања

Берлин – Топао и нежан, привлачно једноставан и на дуже време памтљив – такав је српски краткометражни играни филм „Имагинарни бројеви” са којим се наша сценаристкиња и редитељка Јелица Јеринић такмичи у оквиру програма „Генерација” на 76. Берлиналу.

Овај разоружавајући 16-минутни филм фокусиран је на топао и брижан однос оца и кћерке током једног јединог дана, можда и последњег који ће провести овако интензивно заједно док им се путеви, услед кћеркиног одрастања и напредовања, не раздвоје. „Имагинарни бројеви” је искрено и фино срочена прича о дванаестогодишњој Мирни (Маша Радусин, први пут у филму), изузетно талентованој математичарки из једног села код Ћуприје, која са оцем Миланом (увек глумачки габаритни Горан Богдан) путује у Ниш на своје прво Републичко такмичење у математици. Временски оквир за причу је негде почетак транзиционих двехиљадитих, отац Милан – очигледно припадник радничке класе, синдикално освешћен и активан и (приморано) научен да пише жалбе, у том такмичарском дану је сав усплахирен. Насупрот њему, његова кћерка Мирна је тотално „кул”, сигурна у себе и своје знање и несвесна замки тог највишег нивоа математичког такмичења. Интеракција између оца и кћерке је неодољива, а баш таква је и глумачка игра Горана Богдана и Маше Радусин.

Филмску ауторку Јелицу Јеринић – основне и мастер студије драматургије завршила на ФДУ у Београду, а студије режије у Хелсинкију – познајемо по врло добрим кратким филмовима „Печена патка”, „Пасји дан” и „Девојчице које се шишају на кратко”. Овај нови филм који је селектован за такмичење у Берлину њен је велики искорак напред. Говорећи о „Имагинарним бројевима” она каже да је „прича заснована на личним сећањима на последње дане детињства, тренутке блискости са родитељима пред животне растанке, нервозно ишчекивање такмичења и атмосферу запуштених провинцијских простора”. Поред аутобиографског слоја, истиче она, „важан је и аспект родних улога, земље западног Балкана имају натпросечан број жена у техници и природним наукама, а академска такмичења видим као један од начина да се наука приближи девојчицама”.

Значајан допринос у „Имагинарним бројевима” дао је и директор фотографије Томислав Сутлар, а ту су и монтажерка Нина Велнић, костимографкиња Снежана Вељковић, сценографкиње Драгана Баћовић и Ана Иванишевић, као и косценариста Александар Марковић који је заједно са Јеринићевом писао још у време пандемије ковида. Продуценткиња овог првог српског кратког филма селектованог за Берлинале после осам година је Снежана ван Хаувелинген („This and That Production”), а светска премијера је у понедељак 16. фебруара.

Светска премијера српске мањинске копродукције, македонског дугометражног дебитантског филма „17” редитељке Косаре Митић на Берлиналу, у оквиру такмичарског програма „Перспективе“, заказана је за среду 18. фебруара. Радња филма прати седамнаестогодишњу Сару која на школском путовању крије тајну. Када се путовање отме контроли и Сара постане сведок сексуалног злостављања своје другарице из разреда, њих две склапају везу која ће трајати заувек. У главним улогама су Ева Костић и Мартина Даниловска, сценаристи су Косара Митић и Огњен Свиличић, директор фотографије Наум Доксевски, продуцент филма је Томи Салковски („Black Cat Production”), a копродуцент из Србије је Мирослав Миша Могоровић.

Редитељка је о дебитантском филму „17” рекла и следеће: „Стварни догађај који стоји у основи филма  носи тежину која превазилази његове оквире, па је моја прва одговорност била етичка, а не уметничка. Нисам желела да реконструишем догађај нити да судим, већ да створим простор за слушање. Дистанцу сам изабрала као облик поштовања. Фикција ми је омогућила да заштитим оне који су у догађај били укључени и да избегнем свођење сложене стварности на један наратив, померајући фокус са онога што се догодило на тишине и механизме који одређене приче чине тешко чујним. Мој филм не нуди одговоре, он позива публику да преузме одговорност за тишине које и даље опстају...”

Уочи светске премијере на 76. Берлиналу у „Перспективама”, такмичарском програму већински посвећеном дебитантима, српски копродуцент Мирослав Миша Могоровић сада каже:

– Моја продукцијска кућа „Арт енд Попкорн” одлучно, од свог оснивања, подржава младе ауторе и ауторке са жељом да се њихов глас чује на међународној сцени, да њихове приче, борбе и искуства постану видљиви. На овај начин проблеми са којима се суочавају млади данас постају део наше заједничке друштвене стварности. Поносни смо што је филм „17” део те мисије и што отвара простор за нове перспективе, које су нам данас потребније него икада.

Подсећања ради, Могоровић је на прошлогодишњем 82. Венецијанском фестивалу освојио награду „Лав будућности – Луиђи де Лаурентис” за најбољи дебитантски филм „Кратко лето” Настје Коркиј у чијој је копродукцији учествовао са српске стране, а памти се и његово копродукцијско учешће у филму „Звиздан” Далибора Матанића награђеног у Кану 2015. године, као и продукција светски награђиваног филма „Страхиња Бановић” Стефана Арсенијевића.

Снежана ван Хаувелинген: „Силвија” пред Европљанима

Продуценткиња нашег кратког такмичарског филма „Имагинарни бројеви” – Снежана ван Хаувелинген у Берлину ће пред европским продуцентима представити и свој нови дугометражни играни пројекат „Силвија”, и то као једини из Источне Европе који учествује на „Копродуцентском маркету”.

Пројекат „Силвија”, како то за „Политику” каже Снежана Хаувелинген, „користи језик жанровског филма како би говорио о стварности која је далеко од фикције” и додаје:

– Сценарио из пера Ане Родић и режија Аиде Бегић обликују снажну, стилизовану наративну форму кроз коју филм директно проговара о насиљу над женама и системима који их често не штите, већ њихову патњу нормализују. Истовремено, „Силвија” је интимна прича о наслеђу, мајчинству и емотивној цени ћутања. Као продуценткиња, верујем да филм не треба само да одражава друштво, већ и да га доводи у питање, а овај пројекат то чини јасно, храбро и из изразито женске перспективе...