Nijanse boja devojačkog sveta odrastanja

Berlin – Topao i nežan, privlačno jednostavan i na duže vreme pamtljiv – takav je srpski kratkometražni igrani film „Imaginarni brojevi” sa kojim se naša scenaristkinja i rediteljka Jelica Jerinić takmiči u okviru programa „Generacija” na 76. Berlinalu.

Ovaj razoružavajući 16-minutni film fokusiran je na topao i brižan odnos oca i kćerke tokom jednog jedinog dana, možda i poslednjeg koji će provesti ovako intenzivno zajedno dok im se putevi, usled kćerkinog odrastanja i napredovanja, ne razdvoje. „Imaginarni brojevi” je iskreno i fino sročena priča o dvanaestogodišnjoj Mirni (Maša Radusin, prvi put u filmu), izuzetno talentovanoj matematičarki iz jednog sela kod Ćuprije, koja sa ocem Milanom (uvek glumački gabaritni Goran Bogdan) putuje u Niš na svoje prvo Republičko takmičenje u matematici. Vremenski okvir za priču je negde početak tranzicionih dvehiljaditih, otac Milan – očigledno pripadnik radničke klase, sindikalno osvešćen i aktivan i (primorano) naučen da piše žalbe, u tom takmičarskom danu je sav usplahiren. Nasuprot njemu, njegova kćerka Mirna je totalno „kul”, sigurna u sebe i svoje znanje i nesvesna zamki tog najvišeg nivoa matematičkog takmičenja. Interakcija između oca i kćerke je neodoljiva, a baš takva je i glumačka igra Gorana Bogdana i Maše Radusin.

Filmsku autorku Jelicu Jerinić – osnovne i master studije dramaturgije završila na FDU u Beogradu, a studije režije u Helsinkiju – poznajemo po vrlo dobrim kratkim filmovima „Pečena patka”, „Pasji dan” i „Devojčice koje se šišaju na kratko”. Ovaj novi film koji je selektovan za takmičenje u Berlinu njen je veliki iskorak napred. Govoreći o „Imaginarnim brojevima” ona kaže da je „priča zasnovana na ličnim sećanjima na poslednje dane detinjstva, trenutke bliskosti sa roditeljima pred životne rastanke, nervozno iščekivanje takmičenja i atmosferu zapuštenih provincijskih prostora”. Pored autobiografskog sloja, ističe ona, „važan je i aspekt rodnih uloga, zemlje zapadnog Balkana imaju natprosečan broj žena u tehnici i prirodnim naukama, a akademska takmičenja vidim kao jedan od načina da se nauka približi devojčicama”.

Značajan doprinos u „Imaginarnim brojevima” dao je i direktor fotografije Tomislav Sutlar, a tu su i montažerka Nina Velnić, kostimografkinja Snežana Veljković, scenografkinje Dragana Baćović i Ana Ivanišević, kao i koscenarista Aleksandar Marković koji je zajedno sa Jerinićevom pisao još u vreme pandemije kovida. Producentkinja ovog prvog srpskog kratkog filma selektovanog za Berlinale posle osam godina je Snežana van Hauvelingen („This and That Production”), a svetska premijera je u ponedeljak 16. februara.

Svetska premijera srpske manjinske koprodukcije, makedonskog dugometražnog debitantskog filma „17” rediteljke Kosare Mitić na Berlinalu, u okviru takmičarskog programa „Perspektive“, zakazana je za sredu 18. februara. Radnja filma prati sedamnaestogodišnju Saru koja na školskom putovanju krije tajnu. Kada se putovanje otme kontroli i Sara postane svedok seksualnog zlostavljanja svoje drugarice iz razreda, njih dve sklapaju vezu koja će trajati zauvek. U glavnim ulogama su Eva Kostić i Martina Danilovska, scenaristi su Kosara Mitić i Ognjen Sviličić, direktor fotografije Naum Doksevski, producent filma je Tomi Salkovski („Black Cat Production”), a koproducent iz Srbije je Miroslav Miša Mogorović.

Rediteljka je o debitantskom filmu „17” rekla i sledeće: „Stvarni događaj koji stoji u osnovi filma  nosi težinu koja prevazilazi njegove okvire, pa je moja prva odgovornost bila etička, a ne umetnička. Nisam želela da rekonstruišem događaj niti da sudim, već da stvorim prostor za slušanje. Distancu sam izabrala kao oblik poštovanja. Fikcija mi je omogućila da zaštitim one koji su u događaj bili uključeni i da izbegnem svođenje složene stvarnosti na jedan narativ, pomerajući fokus sa onoga što se dogodilo na tišine i mehanizme koji određene priče čine teško čujnim. Moj film ne nudi odgovore, on poziva publiku da preuzme odgovornost za tišine koje i dalje opstaju...”

Uoči svetske premijere na 76. Berlinalu u „Perspektivama”, takmičarskom programu većinski posvećenom debitantima, srpski koproducent Miroslav Miša Mogorović sada kaže:

– Moja produkcijska kuća „Art end Popkorn” odlučno, od svog osnivanja, podržava mlade autore i autorke sa željom da se njihov glas čuje na međunarodnoj sceni, da njihove priče, borbe i iskustva postanu vidljivi. Na ovaj način problemi sa kojima se suočavaju mladi danas postaju deo naše zajedničke društvene stvarnosti. Ponosni smo što je film „17” deo te misije i što otvara prostor za nove perspektive, koje su nam danas potrebnije nego ikada.

Podsećanja radi, Mogorović je na prošlogodišnjem 82. Venecijanskom festivalu osvojio nagradu „Lav budućnosti – Luiđi de Laurentis” za najbolji debitantski film „Kratko leto” Nastje Korkij u čijoj je koprodukciji učestvovao sa srpske strane, a pamti se i njegovo koprodukcijsko učešće u filmu „Zvizdan” Dalibora Matanića nagrađenog u Kanu 2015. godine, kao i produkcija svetski nagrađivanog filma „Strahinja Banović” Stefana Arsenijevića.

Snežana van Hauvelingen: „Silvija” pred Evropljanima

Producentkinja našeg kratkog takmičarskog filma „Imaginarni brojevi” – Snežana van Hauvelingen u Berlinu će pred evropskim producentima predstaviti i svoj novi dugometražni igrani projekat „Silvija”, i to kao jedini iz Istočne Evrope koji učestvuje na „Koproducentskom marketu”.

Projekat „Silvija”, kako to za „Politiku” kaže Snežana Hauvelingen, „koristi jezik žanrovskog filma kako bi govorio o stvarnosti koja je daleko od fikcije” i dodaje:

– Scenario iz pera Ane Rodić i režija Aide Begić oblikuju snažnu, stilizovanu narativnu formu kroz koju film direktno progovara o nasilju nad ženama i sistemima koji ih često ne štite, već njihovu patnju normalizuju. Istovremeno, „Silvija” je intimna priča o nasleđu, majčinstvu i emotivnoj ceni ćutanja. Kao producentkinja, verujem da film ne treba samo da odražava društvo, već i da ga dovodi u pitanje, a ovaj projekat to čini jasno, hrabro i iz izrazito ženske perspektive...