Посна година за пензионере

Повике да је повећање пензија главни узрок дестабилизације јавних финансија демантовала је пензионерска рачуница. Она показује да пензионери остају сиромашни, баш као што су и били. Оно што су добили у новембру ванредним повећањем од око 10 одсто и редовним од четири процента већ су истопила поскупљења која су заређала, једно за другим. Сазнање да ће све до априла 2010. најстарији примати исту пензију, у просеку по 21.713 динара, не може их уверити да су само они кривци за раст јавне потрошње.

Статистика пензијског фонда показује да су за целу прошлу годину просечне пензије порасле тек за око 3.900 динара, са 17.781 динара у јануару на 21.715 у децембру. Истовремено су најбоље прошли они с највишим пензијама које су за годину дана повећане са 84.177 на 102.766 динара, што је безмало више за око 200 евра.

Најниже пензије које прима око 250.000 најстаријих од јануара до децембра порасле су за свега 2.000 динара. Због одлуке да се ове принадлежности замрзну на годину и по дана, што је сада регулисано и законом, оне ће бити обезвређене за најмање 10 одсто. Односно за раст инфлације у овој години, што ће опет погодити најугроженије, каже Милан Ненадић, председник Савеза пензионера Војводине.

Учешће просечне пензије у просечној заради у 2008. години било је испод законског минимума од 60 одсто и износило је 59,2 процента.

Ако се гледа само децембар, тај однос је још неповољнији. Учешће просечне пензије у просечној заради било је 56,2 одсто. До краја 2009. године тај однос биће знатно неповољнији, јер ће зараде у јавном сектору расти око осам одсто, а у производњи њихов раст није ограничен.

Ненадић каже да је један од начина да се број сиромашних пензионера ове године драстично не повећа због овакве одлуке владе јесте да зараде не расту брже од раста националног колача. Савез пензионера Војводине је у том смислу већ упутио допис Министарству рада у коме тражи да се пензије задрже на нивоу од 60 одсто чак и у овим ванредним околностима. Иначе ће, наглашава, требати много времена да се пензије поново врате на тај ниво, а пензионерима је обећано да ће пензије у заради већ ове године учествовати са 65, односно 70 одсто.

Пензионери би данас, како показује статистика фонда, били задовољни само да су принадлежности наставиле да прате раст зарада. У том случају, просечна пензија би у просечној заради учествовала са 79,49 одсто.

Да је у међувремену враћена „швајцарска формула”, на чему су пензионери и инсистирали, а што подразумева усклађивање пензија 50 одсто с растом зарада и исто толико с трошковима живота, просечан пензионерски чек би у просечној плати данас учествовао са око 55,58 одсто.

Да би просечне пензије ове године у зарадама учествовале са 60 одсто, оне би од јануара до децембра требало да порасту за око 7.000 динара, тврде у статистици фонда. Тако би просечна пензија у децембру 2009. била око 27.384 динара.

С учешћем пензија у зарадама од око 70 одсто, што су такође биле најаве да пензионери могу очекивати у другој половини ове године, ситуација би била још боља – просечна децембарска достигла би 31.948 динара.