Киша и снег ублажили последице суше
Суботица – Након две изразито сушне године, ове зиме пољопривредно земљиште на северу Бачке напокон је добило довољно влаге. Снег који је падао почетком јануара, те више кишних дана у прва два месеца ове године, успели су да за сада напоје жедну земљу. Стање на терену редовно су пратили агрономи Пољопривредне стручне службе у Суботици.
„Од 8. јануара до средине фебруара радили смо анализе земљишта како бисмо регистровали и пратили кретање влаге у тлу. Мерења су се рађена у три нивоа, на површини, односно до 30 центиметара дубине, од 30 до 60 и од 60 до 90 центиметара. Прво мерење је показало присуство влаге у површинском слоју, нешто више у средњем, док је у најнижем и даље било критично и уређај није ни могао да пробије тло”, каже Дамир Варга, директор суботичке Пољопривредно стручне службе.
Након отапања снега и неколико кишних дана, ситуација на терену се променила. „Постоји велики дефицит из претходних месеци, али сада су се резерве влаге повећале и земљиште је добило између 30 и 50 литара кише по квадратном метру, што је климатолошки просек за овај период”, наставља Варга.
Присуство влаге и на дубини од 90 центиметара одговара свим индустријским културама. За ратаре година је добро почела јер су озиме културе у веома добром стању. Од јаких минуса штитио их је зимски покривач, сада имају довољно влаге, али ипак, општа слика на пољима око Суботице другачија је него претходних година. Ратари на приносу индустријских култура виде да климатске промене узимају свој данак, па сетвену структуру прилагођавају временским условима. Због тога је, каже Дамир Варга, ове јесени више површина засејано озимим културама, односно стрним житима, пшеницом, и јечмом, под којима је две трећине обрадивих површина северне Бачке, тако је кукуруз који тешко трпи високе температуре изгубио примат на нашим њивама. Под пшеницом је око 35.000 хектара, под јечмом око седам хиљада хектара, док је уљана репица посејана на око хиљаду хектара, али саговорник „Политике” каже да су још могућа мања померања површина нарочито код репице.
„Све озиме културе су сада у добром стању, посебно тамо где је урађена прихрана. Међутим, за око 70 одсто површина под јечмом прихрана азотом није потребна, а најпотребнија је тамо где је пшеница посејана у монокултури, односно где није дошло до смене култура на парцели”, каже Варга.
Прошла година је, наводи стручњак, била одлична за стрнине, пшеница је постигла високе приносе и имала добар квалитет. За овогодишњи род рано је давати било какве прогнозе, али према речима агронома, усеви за сада добро изгледају и имају услове за даљи развој.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


