Да ли „Бор” продавати „на комад”

Да ли ће Влада Србије пристати на то да Зоран Дракулић са својим менаџерским тимом преузме управљање Рударско-топионичарским басеном „Бор”? Или ће „Бор”, после два неуспешна и трећег вероватно неуспешног (а тренутно продуженог) тендера, бити продаван у деловима?

Шта радити са РТБ „Бор” усред економске кризе?

То је постало једно од важнијих питања с којима ће се влада суочити у наредним месецима.

Потпредседник владе и министар економије Млађан Динкић тврди да нови тендер неће бити поново расписиван, али ћедетаљи о условима, који ће бити објављени наредне недеље, бити промењени. На питање да ли се Дракулићева понуда уклапа у измењену стратегију, Динкић је кратко одговорио: „Уколико је понуда озбиљна, он би могао да конкурише”.

Иако је нова државна стратегија за РТБ још недоступна, у стручној јавности и пословним круговима отворена је дебата о могућим даљим корацима у тражењу решења за ту компанију. Као један од провокативнијих предлога спомиње се могућност да РТБ „Бор” буде продаван у деловима, а не као што је до сада нуђен на тендеру, као целина. То практично значи да би се, рецимо у оквиру компаније РТБ „Бор” продавали одвојено Рудник бакра „Бор”, Рудник бакра „Мајданпек” и „ТИР – Топионица и Рафинација”. По тим предлозима, распарчавање продаје ишло би и дубље, што значи да би се у оквиру фирме Рудник бакра „Бор” одвојено продавали „Јама”, „Велики Кривељ” и „Церово”. И, на крају, одвојено би се продавала зависна предузећа, односно фирме које су у оквиру РТБ „Бор” биле задужене за такозване споредне делатности. Међу таквим предузећима су, на пример, Фабрика креча „Заграђе” и Фабрика кварцног песка „Бела река”.  

Тај предлог заснован је на егзактним пословним рачуницама за сваку од производних целина РТБ „Бор”. На пример, рудник „Велики Кривељ” може да се бори на тржишту и са берзанском ценом од 3.000 долара по тони, јер је његова тренутна производна цена 2.650 долара за тону концентрата. „То је једини пут за повратак рудника у живот, да се продаје концентрат бакра”, тврде стручњаци који раде у „Бору”. Што се тиче фирме Рудник бакра „Мајданпек”, оцене су да је његова тренутна месечна производња од 400 тона мала, али да је то боља руда и да је њено откопавање скупље јер је потребно скинути више јаловине.

(/slika2)Све анализе досадашњих тендера показују да је ТИР, односно најпре „Топионица”, главна кочница продаје РТБ „Бор”, јер нико од потенцијалних купаца не жели да узима ту производну целину. То је и разумљиво кад се погледа анализа трошкова производње ТИР-а. Према релевантним подацима, у „Бору” се бакар топи за 2.150 долара по тони, а у свету за 280 долара. „То се не диже из мртвих”, оцена је пословних људи који указују да је око Топионице у Бору земљиште толико загађено да је њено затварање једино решење. Али, то не значи да треба затворити читаву фирму „Топионица и Рафинација”, јер и у оквиру ње има производних целина које могу да наставе профитабилну производњу. Пре свих „Електролиза”, а затим Фабрика сумпорне киселине, „Кисикана”, Фабрика соли...

Једна од могућих организационих шема могла би да изгледа овако – да се у „Бору” производи концентрат, да се извезе како би се од њега направила анода, а да се затим та анода увезе и у борској „Електролизи” од ње направила катода, односно катодни бакар. Такву понуду пре три-четири године понудила је једна велика белгијска компанија која сада поседује топионицу „Пирдоп” у Бугарској. У својим ранијим оценама стања у РТБ „Бор”, потенцијални купац и власник компаније „Ист поинт” Зоран Дракулић тврдио је да је тај извозно-увозни поступак неисплатив јер су трошкови високи.

У Бору указују да две зависне фирме – Фабрика кварцног песка „Бела река” и Фабрика креча „Заграђе” – могу успешно да се продају као засебне целине. Јер, лежиште кварцног песка представља једно од најбољих у Европи и њега већ дуго мерка светски позната компанија „Сибелко”, а за „Заграђе” се тврди да по свим перформансама представља источну варијанту кречане „Јелен До” која успешно послује (просек зарада – 50.000 динара) у саставу хрватске „Нексе групе”.

М. Бркић