Мађарска блокира зајам од 90 милијарди евра за Украјину

Мађарска је довела у питање усвајање плана Европске уније о задуживању од 90 милијарди евра за финансијску помоћ Украјини, чиме је, како преноси Фајненшел тајмс, отворена могућност да се Кијев већ у другом кварталу суочи са озбиљним финансијским тешкоћама.

Према наводима листа, мађарски амбасадор при Европској унији изјаснио се против заједничког задуживања блока у износу од 90 милијарди евра, а одлука о оваквом механизму захтева једногласну подршку свих 27 држава чланица. Без те сагласности, пакет не може ступити на снагу.

Британски дневник повезује овај потез Будимпеште са предстојећим парламентарним изборима у Мађарској, заказаним за април 2026. године. Уочи тог гласања, премијер Виктор Орбан, како се наводи, појачава антиукрајинску реторику и наставља доследну политику противљења како чланству Украјине у Европској унији, тако и обиму европске финансијске подршке Кијеву.

Фајненшел тајмс упозорава да би, уколико кредит не буде одобрен, Украјина могла да се суочи са финансијским колапсом већ у другом кварталу наредне године. Управо је временски оквир исплате прве транше један од кључних елемената целог плана.

Наиме, председница Европског парламента Роберта Мецола објавила је 11. фебруара да је Европски парламент одобрио зајам Украјини у износу од 90 милијарди евра. За ту одлуку гласало је 458 посланика, против је било 140, док је 44 било уздржано.

Ипак, парламентарна подршка представља само једну фазу процедуре. Да би средства била исплаћена, неопходно је и одобрење Савета Европске уније. Европски парламент је појаснио да Савет мора да усвоји пакет како би прва транша могла да буде пребачена почетком другог квартала 2026. године.

Европска унија је већ у децембру 2025. године одлучила да финансира Украјину у периоду 2026–2027. путем зајма из заједничког буџета блока. Међутим, Мађарска, Чешка и Словачка одбиле су да учествују у том механизму. Истовремено, ЕУ је донела одлуку да не користи замрзнуту руску имовину за директну подршку Кијеву.

Према плану, трошкови камата на зајам биће покривени из буџета Европске уније и неће утицати на буџете Мађарске, Чешке или Словачке. Укупни трошкови сервисирања дуга процењују се на око милијарду евра у 2027. години, док би од 2028. године износили приближно три милијарде евра годишње.

Украјина ће, како је појаснио Европски парламент, бити одговорна за отплату главнице кредита „након што прими репарације од Русије“. Москва је, међутим, одбацила могућност плаћања било каквих репарација и више пута упозорила да ће све потезе који се тичу замрзнуте руске имовине сматрати незаконитим, уз напомену да је спремна да одговори на евентуалну „крађу“ своје државне имовине.

Русија се истовремено противи и војним испорукама Кијеву, оцењујући их као директно продужавање сукоба. У таквим околностима, судбина европског пакета од 90 милијарди евра остаје неизвесна, а исход гласања у Савету ЕУ могао би да има далекосежне последице по финансијску стабилност Украјине у наредној години.