Крвни притисак све чешће проблем и код деце

У Србији готово 50 одсто одраслог становништва има дијагностикован висок крвни притисак, који је опасан зато што повећава ризик од настанка шлога, инфаркта миокарда, срчане слабости и периферне васкуларне болести. Искуство лекара показује да је хипертензија најмасовнији фактор ризика за настанак кардиоваскуларних болести, далеко чешћи од дијабетеса, пушења цигарета и повишених вредности масноћа у крви.

Како истиче проф. др Весна Стојанов, председница Удружења за хипертензију Србије, и редовни члан европске Академије наука и уметности, артеријска хипертензија је проблем 21. века, али да ће бити проблем и 22. века.

– То је масовна незаразна кардиоваскуларна болест и значајан фактор ризика за настанак бројних компликација. Хипертензија је у 68–72 одсто случајева узрок настанка цереброваскуларног инсулта, 48 одсто срчане инсуфицијенције, 28 одсто је узрок зашто пацијент мора на дијализу због проблема са бубрезима. Хипертензија представља велики ризик за настанак промена на периферним крвним судовима (30–45 одсто). Поремећаји у трудноћи као последица хипертензије су најчешћи кардиоваскуларни поремећаји са појавом у пет до 10 одсто свих трудноћа. Последњих година имамо све чешћу појаву повишеног артеријског крвног притиска код деце. Све ово указује на неопходност адекватног превентивног деловања у циљу смањења појаве високог крвног притиска – нагласила је др Стојанов.

Стрес има значајну улогу у настанку психијатријских и учесталих соматских болести. Психогени фактори и ментални стрес, преко стимулације хипоталамуса и вазомоторног центра изазивају активацију симпатичког нервног система и даље његове ефекте на повећање крвног притиска. Ефекти менталног стреса вероватно зависе од интерреакције три фактора: природе стреса, његове перцепције од изложене особе и индивидуалне физиолошке осетљивости. Не сме се заборавити ни улога фактора средине на настанак артеријеке хипертензије, односно бука, аеро-загађење и велике климатске промене, додаје наша саговорница. Такође је важан утицај и загађености спољне средине (вода, ваздух, храна) на повећање броја оболелих од артеријске хипертензије. Благовременом дијагнозом и адекватном терапијом значајно се смањују компликације које она може изазвати.

– За правилну дијагнозу поред мерења артеријског крвног притиска у амбуланти неопходно је и кућно мерење и амбулаторни двадесетчетворочасовни мониторинг артеријског крвног притиска. Према новим препорукама, неопходно је да се уради и процена крутости крвних судова, ankl-brachial индекс и доплер крвних судова, тј. одређивање интима-медија комплекса. Поред овога неопходно је и ендокринолошко испитивање у циљу откривања секундарног узрока хипертензије. Такође је важно одредити и двадесетчетворочасовну протеинурију, клиренс урее и креатинина, микроалбуминурију, доплер реналних крвих судова и ултразвук бубрега да би се открила реноваскуларна хипертензија. Након постављања дијагнозе артеријске хипертензије потребно је применити адекватну нефармаколошку и фармаколошку терапију. Све већи значај се придаје индивидуалном избору антихипертензивне терапије и фиксним комбинацијама лекова због боље комплијансе и постизања циљева лечења, односно да се постигну циљне вредности притиска, спречи варијабилност крвног притиска током 24 сата и да се спречи оштећење циљних органа – појаснила је др Стојанов.

О високом крвном притиску, превенцији, дијагностици, лечењу као и о значају мулитдисциплинарног приступа у циљу спречавања кардиоваскуларних и других компликација биће речи на предстојећем Конгресу о хипертензији, који ће бити одржан од четвртка до суботе у хотелу „Мона” у Београду. На скупу ће учествовати више од 90 истакнутих предавача из земље и иностранства, који ће говорити о превенцији, правилној дијагностици и терапији артеријске хипертензије.

Како истиче проф. др Стојанов, посебна пажња биће усмерена ка компликацијама артеријске хипертензије о чему ће говорити неуролози, неурохирурзи, геронтолози, педијатри, гинеколози. Поред врхунских кардиолога из земље, додаје она, не смемо заборавити стручњаке који се баве секундарном хипертензијом, тј. ендокринолози, нефролози, психијатри.

– Само са овим мултидисциплинарним приступом у могућности смо да спречимо да повишен крвни притисак буде главни фактор ризика за настанак кардиоваскуларних компликација и 2040. године. Поред наших еминентних стручњака ту су и европски експерти из области хипертензије, а имамо одличну сарадњу са регионалним удружењима за хипертензију Хрватске, Босне и Херцеговине, Републике Северне Македоније. Циљ овог конгреса је да се учесници упознају са савременим приступом у превенцији, дијагностици, терапији артеријске хипертензије и спречавању настанка компликација (шлога, промена на периферним крвним судовима, проблемима са бубрезима) – наглашава наша саговорница.