Како да препознате зачепљене артерије
Срчане болести и даље су водећи узрок смртности у свету. Добра вест је да, уколико се открију на време, у великој мери могу да се лече. Проблем је што се симптоми често појављују тихо, прикривени иза умора, стреса или пролазне нелагодности. Многи их зато игноришу, не слутећи да им тело већ шаље сигнале за узбуну, пише Times of India.
Према речима васкуларног хирурга др Сумита Кападије, срце ретко греши у својим упозорењима. Оособе старије од 40 година, као и они који имају висок крвни притисак, дијабетес, повишен холестерол или породичну историју срчаних обољења, требало би да обрате посебну пажњу на шест кључних симптома зачепљених артерија.
Бол или стезање у грудима
Најчешћи и најпрепознатљивији знак смањеног протока крви у срце је ангина пекторис. Осећај притиска, тежине или пецкања у грудима може да се прошири на руку, раме, вилицу или леђа. Уколико се бол јавља током физичке активности и попушта после одмора, потребно је благовремено реаговати. Ако траје и у мировању, међутим, то може да буде знак срчаног удара и захтева хитну медицинску помоћ.
Отежано дисање и необјашњив умор
Када срце не добија довољно крви богате кисеоником, цело тело покушава да надокнади тај мањак. Недостатак даха при најмањем напору, као и хронична исцрпљеност без јасног разлога, често су први скривени знаци срчане болести.
Грчеви у ногама који попуштају у миру
Бол у листовима, бутинама или задњици приликом ходања, који се смирује након кратког одмора, може указивати на периферну артеријску болест. Како се зачепљене артерије у ногама сужавају, мишићи не добијају довољно кисеоника, па чак и кратке шетње временом постају напорне.
Утрнулост или слабост у удовима
Недовољна циркулација оштећује нерве, што може да доведе до утрнулости, хладноће или осећаја слабости у рукама и ногама. Ови симптоми не само да отежавају свакодневне активности, већ повећавају ризик од падова и других компликација.
Споро зарастање рана на стопалима
Лоша циркулација успорава процес регенерације ткива. Уколико ране на стопалима не зарастају недељама, што се најчешће дешава код дијабетичара, то је јасан знак да је проток крви ослабљен. У таквим случајевима расте ризик од инфекције, а у најтежим сценаријима — и од гангрене.
Хладни удови и промена боје коже
Ако је једна рука или нога приметно хладнија, блеђа или чак плавкаста, реч је о упозоравајућем знаку поремећеног протока крви. Пратећи симптоми могу да буду и губитак длачица и сјајна, танка кожа на том подручју, што захтева хитну консултацију са лекаром.
Зашто настају зачепљене артерије
Зачепљене артерије, атеросклероза, не настаје преко ноћи. То је спор, постепен процес у којем се унутрашњи зидови крвних судова полако оштећују и прекривају наслагама масти, холестерола, калцијума и других супстанци из крви. Те наслаге, познате као плак, временом очврсну и сужавају артерије, чиме се смањује проток крви ка срцу, мозгу и другим органима.
Главни узроци атеросклерозе повезани су са савременим начином живота и навикама које годинама „тихо“ оштећују крвне судове.
Висок холестерол – Када је ниво „лошег“ LDL холестерола повишен, он се таложи на зидовима артерија, где започиње процес стварања плака. Истовремено, недостатак „доброг“ HDL холестерола отежава организму да уклони те наслаге.
Повишен крвни притисак – Хипертензија стално „удара“ у зидове крвних судова, оштећујући их и чинећи их подложнијим таложењу масти и калцијума. Због тога се атеросклероза често развија управо код особа које годинама имају нелечен или слабо контролисан притисак.
Пушење – Никотин и угљен-моноксид из цигарета директно оштећују унутрашњи слој артерија, повећавају лепљивост крви и убрзавају стварање плака. Пушачи имају неколико пута већи ризик од зачепљених артерија и срчаног удара у односу на непушаче.
Дијабетес – Хронично повишен ниво шећера у крви оштећује зидове артерија и убрзава таложење масти. Дијабетес, такође, смањује способност организма да се бори против упала, па је код ових пацијената ризик од атеросклерозе вишеструко већи.
Неправилна исхрана и гојазност - Исхрана богата засићеним мастима, прженом храном и шећером доприноси накупљању холестерола и масти у крви. Прекомерна тежина повећава крвни притисак, оптерећује срце и убрзава оштећење крвних судова.
Недостатак физичке активности - Седелачки начин живота успорава циркулацију и подиже ниво масти у крви. Редовно кретање побољшава проток крви, смањује притисак и помаже у одржавању здравог нивоа холестерола.
Генетика - Наслеђе и старење, такође, имају улогу — ако у породици постоје случајеви срчаних обољења, ризик је већи. Са годинама, артерије природно губе еластичност и постају склоније накупљању наслага.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
