Kako da prepoznate začepljene arterije
Srčane bolesti i dalje su vodeći uzrok smrtnosti u svetu. Dobra vest je da, ukoliko se otkriju na vreme, u velikoj meri mogu da se leče. Problem je što se simptomi često pojavljuju tiho, prikriveni iza umora, stresa ili prolazne nelagodnosti. Mnogi ih zato ignorišu, ne sluteći da im telo već šalje signale za uzbunu, piše Times of India.
Prema rečima vaskularnog hirurga dr Sumita Kapadije, srce retko greši u svojim upozorenjima. Oosobe starije od 40 godina, kao i oni koji imaju visok krvni pritisak, dijabetes, povišen holesterol ili porodičnu istoriju srčanih oboljenja, trebalo bi da obrate posebnu pažnju na šest ključnih simptoma začepljenih arterija.
Bol ili stezanje u grudima
Najčešći i najprepoznatljiviji znak smanjenog protoka krvi u srce je angina pektoris. Osećaj pritiska, težine ili peckanja u grudima može da se proširi na ruku, rame, vilicu ili leđa. Ukoliko se bol javlja tokom fizičke aktivnosti i popušta posle odmora, potrebno je blagovremeno reagovati. Ako traje i u mirovanju, međutim, to može da bude znak srčanog udara i zahteva hitnu medicinsku pomoć.
Otežano disanje i neobjašnjiv umor
Kada srce ne dobija dovoljno krvi bogate kiseonikom, celo telo pokušava da nadoknadi taj manjak. Nedostatak daha pri najmanjem naporu, kao i hronična iscrpljenost bez jasnog razloga, često su prvi skriveni znaci srčane bolesti.
Grčevi u nogama koji popuštaju u miru
Bol u listovima, butinama ili zadnjici prilikom hodanja, koji se smiruje nakon kratkog odmora, može ukazivati na perifernu arterijsku bolest. Kako se začepljene arterije u nogama sužavaju, mišići ne dobijaju dovoljno kiseonika, pa čak i kratke šetnje vremenom postaju naporne.
Utrnulost ili slabost u udovima
Nedovoljna cirkulacija oštećuje nerve, što može da dovede do utrnulosti, hladnoće ili osećaja slabosti u rukama i nogama. Ovi simptomi ne samo da otežavaju svakodnevne aktivnosti, već povećavaju rizik od padova i drugih komplikacija.
Sporo zarastanje rana na stopalima
Loša cirkulacija usporava proces regeneracije tkiva. Ukoliko rane na stopalima ne zarastaju nedeljama, što se najčešće dešava kod dijabetičara, to je jasan znak da je protok krvi oslabljen. U takvim slučajevima raste rizik od infekcije, a u najtežim scenarijima — i od gangrene.
Hladni udovi i promena boje kože
Ako je jedna ruka ili noga primetno hladnija, bleđa ili čak plavkasta, reč je o upozoravajućem znaku poremećenog protoka krvi. Prateći simptomi mogu da budu i gubitak dlačica i sjajna, tanka koža na tom području, što zahteva hitnu konsultaciju sa lekarom.
Zašto nastaju začepljene arterije
Začepljene arterije, ateroskleroza, ne nastaje preko noći. To je spor, postepen proces u kojem se unutrašnji zidovi krvnih sudova polako oštećuju i prekrivaju naslagama masti, holesterola, kalcijuma i drugih supstanci iz krvi. Te naslage, poznate kao plak, vremenom očvrsnu i sužavaju arterije, čime se smanjuje protok krvi ka srcu, mozgu i drugim organima.
Glavni uzroci ateroskleroze povezani su sa savremenim načinom života i navikama koje godinama „tiho“ oštećuju krvne sudove.
Visok holesterol – Kada je nivo „lošeg“ LDL holesterola povišen, on se taloži na zidovima arterija, gde započinje proces stvaranja plaka. Istovremeno, nedostatak „dobrog“ HDL holesterola otežava organizmu da ukloni te naslage.
Povišen krvni pritisak – Hipertenzija stalno „udara“ u zidove krvnih sudova, oštećujući ih i čineći ih podložnijim taloženju masti i kalcijuma. Zbog toga se ateroskleroza često razvija upravo kod osoba koje godinama imaju nelečen ili slabo kontrolisan pritisak.
Pušenje – Nikotin i ugljen-monoksid iz cigareta direktno oštećuju unutrašnji sloj arterija, povećavaju lepljivost krvi i ubrzavaju stvaranje plaka. Pušači imaju nekoliko puta veći rizik od začepljenih arterija i srčanog udara u odnosu na nepušače.
Dijabetes – Hronično povišen nivo šećera u krvi oštećuje zidove arterija i ubrzava taloženje masti. Dijabetes, takođe, smanjuje sposobnost organizma da se bori protiv upala, pa je kod ovih pacijenata rizik od ateroskleroze višestruko veći.
Nepravilna ishrana i gojaznost - Ishrana bogata zasićenim mastima, prženom hranom i šećerom doprinosi nakupljanju holesterola i masti u krvi. Prekomerna težina povećava krvni pritisak, opterećuje srce i ubrzava oštećenje krvnih sudova.
Nedostatak fizičke aktivnosti - Sedelački način života usporava cirkulaciju i podiže nivo masti u krvi. Redovno kretanje poboljšava protok krvi, smanjuje pritisak i pomaže u održavanju zdravog nivoa holesterola.
Genetika - Nasleđe i starenje, takođe, imaju ulogu — ako u porodici postoje slučajevi srčanih oboljenja, rizik je veći. Sa godinama, arterije prirodno gube elastičnost i postaju sklonije nakupljanju naslaga.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
