Krvni pritisak sve češće problem i kod dece

U Srbiji gotovo 50 odsto odraslog stanovništva ima dijagnostikovan visok krvni pritisak, koji je opasan zato što povećava rizik od nastanka šloga, infarkta miokarda, srčane slabosti i periferne vaskularne bolesti. Iskustvo lekara pokazuje da je hipertenzija najmasovniji faktor rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti, daleko češći od dijabetesa, pušenja cigareta i povišenih vrednosti masnoća u krvi.

Kako ističe prof. dr Vesna Stojanov, predsednica Udruženja za hipertenziju Srbije, i redovni član evropske Akademije nauka i umetnosti, arterijska hipertenzija je problem 21. veka, ali da će biti problem i 22. veka.

– To je masovna nezarazna kardiovaskularna bolest i značajan faktor rizika za nastanak brojnih komplikacija. Hipertenzija je u 68–72 odsto slučajeva uzrok nastanka cerebrovaskularnog insulta, 48 odsto srčane insuficijencije, 28 odsto je uzrok zašto pacijent mora na dijalizu zbog problema sa bubrezima. Hipertenzija predstavlja veliki rizik za nastanak promena na perifernim krvnim sudovima (30–45 odsto). Poremećaji u trudnoći kao posledica hipertenzije su najčešći kardiovaskularni poremećaji sa pojavom u pet do 10 odsto svih trudnoća. Poslednjih godina imamo sve češću pojavu povišenog arterijskog krvnog pritiska kod dece. Sve ovo ukazuje na neophodnost adekvatnog preventivnog delovanja u cilju smanjenja pojave visokog krvnog pritiska – naglasila je dr Stojanov.

Stres ima značajnu ulogu u nastanku psihijatrijskih i učestalih somatskih bolesti. Psihogeni faktori i mentalni stres, preko stimulacije hipotalamusa i vazomotornog centra izazivaju aktivaciju simpatičkog nervnog sistema i dalje njegove efekte na povećanje krvnog pritiska. Efekti mentalnog stresa verovatno zavise od interreakcije tri faktora: prirode stresa, njegove percepcije od izložene osobe i individualne fiziološke osetljivosti. Ne sme se zaboraviti ni uloga faktora sredine na nastanak arterijeke hipertenzije, odnosno buka, aero-zagađenje i velike klimatske promene, dodaje naša sagovornica. Takođe je važan uticaj i zagađenosti spoljne sredine (voda, vazduh, hrana) na povećanje broja obolelih od arterijske hipertenzije. Blagovremenom dijagnozom i adekvatnom terapijom značajno se smanjuju komplikacije koje ona može izazvati.

– Za pravilnu dijagnozu pored merenja arterijskog krvnog pritiska u ambulanti neophodno je i kućno merenje i ambulatorni dvadesetčetvoročasovni monitoring arterijskog krvnog pritiska. Prema novim preporukama, neophodno je da se uradi i procena krutosti krvnih sudova, ankl-brachial indeks i dopler krvnih sudova, tj. određivanje intima-medija kompleksa. Pored ovoga neophodno je i endokrinološko ispitivanje u cilju otkrivanja sekundarnog uzroka hipertenzije. Takođe je važno odrediti i dvadesetčetvoročasovnu proteinuriju, klirens uree i kreatinina, mikroalbuminuriju, dopler renalnih krvih sudova i ultrazvuk bubrega da bi se otkrila renovaskularna hipertenzija. Nakon postavljanja dijagnoze arterijske hipertenzije potrebno je primeniti adekvatnu nefarmakološku i farmakološku terapiju. Sve veći značaj se pridaje individualnom izboru antihipertenzivne terapije i fiksnim kombinacijama lekova zbog bolje komplijanse i postizanja ciljeva lečenja, odnosno da se postignu ciljne vrednosti pritiska, spreči varijabilnost krvnog pritiska tokom 24 sata i da se spreči oštećenje ciljnih organa – pojasnila je dr Stojanov.

O visokom krvnom pritisku, prevenciji, dijagnostici, lečenju kao i o značaju mulitdisciplinarnog pristupa u cilju sprečavanja kardiovaskularnih i drugih komplikacija biće reči na predstojećem Kongresu o hipertenziji, koji će biti održan od četvrtka do subote u hotelu „Mona” u Beogradu. Na skupu će učestvovati više od 90 istaknutih predavača iz zemlje i inostranstva, koji će govoriti o prevenciji, pravilnoj dijagnostici i terapiji arterijske hipertenzije.

Kako ističe prof. dr Stojanov, posebna pažnja biće usmerena ka komplikacijama arterijske hipertenzije o čemu će govoriti neurolozi, neurohirurzi, gerontolozi, pedijatri, ginekolozi. Pored vrhunskih kardiologa iz zemlje, dodaje ona, ne smemo zaboraviti stručnjake koji se bave sekundarnom hipertenzijom, tj. endokrinolozi, nefrolozi, psihijatri.

– Samo sa ovim multidisciplinarnim pristupom u mogućnosti smo da sprečimo da povišen krvni pritisak bude glavni faktor rizika za nastanak kardiovaskularnih komplikacija i 2040. godine. Pored naših eminentnih stručnjaka tu su i evropski eksperti iz oblasti hipertenzije, a imamo odličnu saradnju sa regionalnim udruženjima za hipertenziju Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Republike Severne Makedonije. Cilj ovog kongresa je da se učesnici upoznaju sa savremenim pristupom u prevenciji, dijagnostici, terapiji arterijske hipertenzije i sprečavanju nastanka komplikacija (šloga, promena na perifernim krvnim sudovima, problemima sa bubrezima) – naglašava naša sagovornica.