Филозофско читање „Матрикса”

Акциона филмска трилогија „Матрикс”, са Кијану Ривсом у главној улози, која је стекла култни статус због одличног сценарија и ватрометних акционих сцена, у себи крије и дубоко филозофско промишљање и ослања се на три велика мислиоца, Платона, Ренеа Декарта и Хегела. Ово је закључак предавања др Предрага Милидрага, недавно одржаног у Дому омладине у Београду, под називом „Зашто је Нео нов: трилогија Матрикс и историја филозофије”.

Предавач је анализирао примену филозофске мисли као темеља на којем је базирана филмска прича о главном лику Неу и његовој борби против машина које су поробиле људе и затвориле их у виртуелни свет, који је само компјутерски програм, сенка стварног живота.

Према речима Предрага Милидрага, у првом делу „Матрикса” примењена је Платонова идеја о дуалитету света.

– Код Платона постоји свет идеја, који је по њему непроменљив, и променљива, физичка стварност, саздана на основу идејног света. У „Матриксу” постоји свет машина, који управља светом људи, а један од главних ликова, Морфеус, представља оличење платонистичког филозофа. То је филозоф који може показати свет идеја обичним људима, што Морфеус и чини у сцени у којој нуди плаву и црвену пилулу Неу, уз питање: „Хоћеш ли да сазнаш?” – тумачи Милидраг.

Предраг Милидраг се позива и на Платонову алегорију о пећини, по којој су људи само сенке ствари, а такав живот води и Нео, док му Морфеус не покаже истину.

Поред тога, аутори сценарија, браћа Ваховски, у свој филм уводе и пророчиште, које је имало велики значај у античкој Грчкој. У првом делу трилогије, на улазу у пророчиште пише „Спознај себе самог”, што је и натпис на улазу у Аполонов храм у Делфима.

– Платонизам постоји и у виђењу тела и душе, које у античкој Грчкој чине нераздвојну целину. И у „Матриксу”, када тело умре у стварном свету, оно нестаје и у виртуелном, који су створиле машине – објашњава Милидраг.

Када Нео у првом делу трилогије прекрши неки физички закон, он успева да се ослободи условљености „Матрикса”, што је такође у складу са античким идејама, јер код Грка, за разлику од касније, јудеохришћанске културе, није постојала идеја о прогресу, него веровање у цикличност појава. И у „Матриксу” се провлачи идеја циклуса, коју заступају машине, када се каже да ће Зајон, последњи град слободних људи, бити уништен по шести пут.

У другом делу „Матрикса”, под називом „Рилоудид”, аутори одступају од идеје јединства духа и тела, приближавајући се Декартовој филозофији. Тако се може објаснити и појава два брата близанца, који раде против Неа, а представљају чисте духове.

– Декарт је тврдио да онај који сумња долази до оног што је извесно. Нео на основу своје воље почиње да мења виртуелни свет. У другом делу имамо субјективност, Нео постаје слободан човек који прави изборе – објашњава Милидраг.

У трећем делу трилогије долази до потпуног преокрета. Људи на крају не кажу да су победили, они осећају да су се изборили на право да буду једнаки са машинама, а творац „Матрикса”, Архитекта, каже: „Пустићемо их да се буде.”

– У том тренутку почиње историја у „Матриксу”, где је примењено Хегелово виђење Сократове смрти. Хегел каже да је Грчка имала потпуно право што га је осудила, јер се огрешио о законе грчког полиса, тиме што је веровао у друге богове и кварио омладину. Али, и Сократ је имао право на субјективност и право да се искаже. У таквом сукобу увек страда појединац – наводи Милидраг.

Тако и на крају трећег дела „Матрикса”, у сукобу машина, за признањем света људи, страда појединац, главни јунак Нео, објашњава Милидраг.

– Када се говори о „Матриксу”, обично се помиње постмодернизам и утицај источњачке филозофије, међутим, браћа Ваховски су једном рекла да нико неће успети да одгонетне све идеје које су уткане у њихов филм. Моје виђење је само једно од могућих тумачења и није битно да ли су браћа Ваховски читала све те филозофе, они су на тај начин размишљали. А чињеница да су од глумаца тражили да пре него што добију сценарио, прочитају књигу Жана Бодријара „Симулација и симулакрум”, довољно говори о озбиљном приступу теми – закључује доктор филозофије Предраг Милидраг, који је и члан Извршног одбора Српског филозофског друштва.

С. Стаменковић