Док разговарамо с Мајом Гојковић у њеном кабинету у згради Бановине, традиционалном седишту председника Покрајинске владе Војводине, с нескривеном радошћу нам открива важну и ексклузивну вест – идуће седмице следи свечано отварање Народног позоришта у Суботици. Велелепни пројекат културе коначно је завршен након три деценије! Тако ће, после недавног отварања потпуно нове новосадске Основне школе „Милош Црњански”, за чак 1.300 ученика и површине 12.000 квадратних метара – што је у домаћим медијима прошло готово незапажено – за кратко време север Србије добити и други објекат на понос својих грађана. Међутим, ова рођена Новосађанка, из угледне српске грађанске породице, уместо признања за постигнуте резултате доживела је летос непријатности од појединих, додуше малобројних, суграђана. Истиче, међутим, да је то неће поколебати.

Ви сте први председник Покрајинске владе Војводине чија је кућа била опкољена кад су блокадери желели људима да забране кретање?

Тих дана су обојени револуционари очигледно имали задатак да нападну и онемогуће нормалан живот одређеним политичким функционерима СНС-а који се налазе на државним позицијама. Град је био у опсадном стању. На удару су били Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада Жарко Мићин, ја, па после мене председница Скупштине града Дина Вучинић. Свако од нас имао је личну и породичну драму у тим тренуцима. Дуго сам у политици, свашта сам преживела, али ово је за мене било нешто потпуно ново. Без обзира на то колико се политички разликујете од некога, никада се није десило да вас неко физички угрози. И то је сада један нови манир и маневар ових људи који желе без избора да дођу на власт, да физички угрожавају свакога ко другачије размишља. Хвала богу, то није већинска Србија. Желе да вас покажу као личност против које може све да се уради, а да не буде процесуирано и не буде кажњено. То је изузетно опасна порука широј јавности или људима који у својој глави мисле да сте ви, зато што обављате јавну функцију, криви за њихове животне промашаје. Пола сата пре тог догађаја код мене у стану била је унука, која ево сада има девет година, тада нешто мање. Како се осећате када се трудите да дете истерате из зграде, да не види све то? Ту је био и мој брат, који се не бави политиком, али дели добро и зло са мном. То је одраз немоћи, њихова једина идеја је спровођење насиља. То је мржња према сваком ко није као они.

Осећате ли Ви мржњу према њима?

Не осећам мржњу према њима. Разговарала сам са својим окружењем, изненадили су се када сам изговорила реченицу да ја њих не мрзим. Препознајем тај манир и шта је обојена револуција. Ко су активни учесници обојене револуције, а ко је ту случајни пролазник кога су они завели под паролама слободе, правде, једнакости за све. Па слушали смо то кроз историју људске цивилизације много пута, али су то биле само флоскуле да би се случајни пролазници залепили. Није мени тешко то да препознам, нити политичарима моје генерације, као што је председник државе, јер смо ми једну обојену револуцију већ доживели 2000. године. Само је то изгледало много другачије него данас.

Осим вама који сте функционери, блокадери кажу и да је председнику републике Александру Вучићу забрањен улазак у Нови Сад. Али он је долазио више пута, палио свећу на месту трагедије на Железничкој станици, шетао градом, јео сендвич с Милошем Вучевићем...

Не може председнику државе нико да забрани да шета и да ради. Њихов је проблем свака нормалност коју људи у овој држави показују. Наравно да им је проблем кад виде да њему не треба никаква њихова дозвола да би дошао у Нови Сад. Слободан је да поједе сендвич, да на Петроварадинској тврђави попијемо кафу, где смо најнормалније причали о политици и нашим успоменама из млађих дана. Пријатно су били изненађени грађани који су спонтано долазили, мислим да је недеља била, да доручкују. Неки су били из Новог Сада, неки туристи. Прилазили су столу да се фотографише с њима. Резултати избора најбоље и најдемократскије показују да ли неко неког подржава или не. А у Новом Саду и уопште у покрајини и читавој држави, очигледна је воља на страни политике Александра Вучића, СНС-а и коалиционих партија.

Бујање аутошовинизма и сепаратизма кулминирало је протестима због обележавања два значајна јубилеја – 200 година од оснивања Матице српске и 200 година од рођења Светозара Милетића...

Ако је неко до обележавања Матице српске имао некакву дилему да ли су ови протести, кажем само на северу наше државе, искључиво везани за политичку партију као што је СНС, председника државе, председника странке Вучевића, нас који смо највидљивији, или је то борба против државе и свега што има назнаке српског, сада су дефинитивно, по мом мишљењу, пале маске. Очигледно је да групи људи овде смета и имају задатак да се буне против свега што има везе са Србијом. Оно дивљање, оно неваспитање, које смо доживели на Тргу испред СНП-а уочи обележавања 200 година од оснивања Матице српске, показало је и оголило све што они мисле и шта им је намера – да Војводину одвајају од другог дела државе Србије. То је било стравично! Да звиждите патријарху СПЦ, владикама, да чак и физички нападате људе који су се свечано обукли и дошли на академију. Једног господина из Зрењанина морали смо да одвајамо од насилника који је ушао унутра.

План им је био да уђу у зграду и направе хаос?

Тачно пре годину дана напали су Матицу српску и упали на Светосавску академију, где су се понашали као нека секта. Да, смета Матица српска, као пијемонт вековног окупљања, просветитељства, ослобођења и уједињења српског народа. И сад се видело, мета је Милетић, који је симбол Новог Сада и српског народа. Особа која је увела српски језик као званичан у Новом Саду, јер је био пре тога немачки. Дакле, напали су симбол. Имали су намеру да офарбају у црвено трг и њега. Они све изврћу преко своје медијске подршке, као дела обојене револуције. Колико год да то трагично делује, добро је што су скинули своје маске и своје костиме дивне омладине која жели праведнији свет и поредак у држави, па су показали огољено лице. Да се њихова борба своди на покушаје одвајања Војводине од Србије, поништавање свега што је српско. То нису били Новосађани, мало је било политичара који се ту појаве, Бачулов, не знам да ли је била и Мариника Тепић, па онај Брковић. Мени је муфтија рекао да је разговарао с пар млађих људи из Новог Пазара...

Интересантно је да се некаква жаришта праве у срединама као што су Нови Пазар, Српска Војводина, Нови Сад?

Ништа то није случајно. Довољно имам политичког искуства, нико не може да ме убеди да постоји случајност. Обојене револуције имају циљ да праве хаос у држави, да неко насилно дође на власт и да тај хаос буде добро организован. Али, све је мање људи који се „лепе” на то. Највише поверења у политици има Александар Вучић. Сваког дана се труде да га дехуманизују и покажу да њему можете све да урадите и све ће бити опроштено. Тако се појавила и стравична вест да су људи озбиљно приступили организацији атентата над њим и члановима његове породице. Данас кад радите истраживања видите да све више људи има поверења у Српску православну цркву.

Изгледа да им смета само СПЦ?

Друге вероисповести се не помињу, нити нападају. Сад смо видели да је увелико на мети војска. Како тумачити фотографије где неки демонстрант иде иза српског официра који је кренуо на академију и поздравља га нацистичким поздравом. То су ти стубови који сметају да би направили овде државу у којој ћемо јахати попове, укидати војску, иживљавати се над људима који другачије мисле. Имали смо примере у светској историји да су убијани људи који се по било чему разликују. Ови су преслаби да би се сами организовали, увек треба имати већу подршку. Знамо како је то било 2000. године. Има улоге суседних држава, али они нису главни. Многи су заинтересовани да зауставе Србију у очигледном напретку од доласка Александра Вучића на власт. Свако ко није злонамеран, сви који долазе у нашу државу одушевљени су да виде напредак, школе, путеве, светски аеродром, пензионери више не стрепе да ли ће примити пензију већ само питају колико ће бити повећане. Просек плате данас је далеко виши од 1.000 евра.

Поменули сте планирање атентата на председника Вучића и његову породицу, многи и то ниподаштавају?

Нисам видела у медијима реакције на нешто овако монструозно. Било где на свету то би била вест број један, чак и кад је реч о политичарима из других држава. И они су испратили ове намере да неко изврши атентат на председника и његову најужу породицу. А овде се води кампања против свих нас из СНС-а. У једном тренутку направљена је атмосфера да сте непожељни, да се људи боје да контактирају с вама на јавном месту. Али, упорност Александра Вучића, која је умирујуће деловала на све нас, дала је резултате. Обојена револуција је готова, остали су само људи који морају да заврше некакав посао. Нема више ни боје, ни револуције. И то ће се видети, расписани су избори у 10 општина. То је велики тест. Видећемо вољу грађана, да ли они цене напредак и резултате, или те вуцибатине по улицама које не дају људима да живе нормално.

Неки мисле да су резултати нешто што се подразумева?

Ништа се у политици не подразумева, иза свега стоје борба и велики рад. Цела заједница у овој држави мора да направи отклон од овог насиља, без обзира на политичке различитости. Ја не разумем да неко може да подржи насиље, јер би тај онда имао опасан проблем с менталним здрављем. Евидентно је да и блокадери уживају у резултатима напретка Србије, али неће то да признају.

Кажу да је то све изграђено од нашег новца...

Најсмешније је када то кажу. Демократска странка је владала овом државом 12 година, а у Војводини 16, а у Новом Саду су 1996. први пут постали власт. Зашто у то време тај народни новац није трошен на мостове, путеве, изградњу болница, проширење аеродрома? Онда се уопште није постављало питање „нашег новца”, него се само један мали део људи обогатио. Да истакнем само један, последњи значајан резултат нашег рада. У Новом Саду је завршена Основна школа „Милош Црњански”, најмодернија у Србији. Али, за неке то и није вест. Негативна вест је нормална у нашој држави, а позитивна и није нека вест. Медијима који подржавају блокадере то није интересантно. Или, Институт у Каменици само је један од института који је потпуно завршен, а сада се ради на остала два.

То мало ко и помиње...

О томе се не говори. О брзој прузи Нови Сад – Суботица могли смо само у једном делу медија да видимо да је пуштена и да функционише. Сада људи више не морају својој деци да изнајмљују скупе станове у Новом Саду или Београду. Него као на Западу – дете оде ујутру на факултет или школу и врати се по подне. Да и не говорим о пословном свету и туризму. „Осмех Војводине” спојиће све градове и општине који до сада нису имали ту привилегију да буду на мапи ауто-пута. Фрушкогорски коридор, тунел који је пробијен пре неколико месеци, како кажу фирме које раде, требало би да се пусти до краја ове године у саобраћај. Александар Вучић променио је квалитет живота у држави и то му се не прашта. То је очигледно оно што боли оне који су владали и желе да поново владају овом државом.

У Суботици завршено најмодерније позориште у региону

Суботичко позориште је још једна завршена велика инвестиција?

Изградња је трајала десетинама година и свима ће много значити. То је прво велико позориште после много деценија које је потпуно новоизграђено. Имаће драму и на мађарском и на српском језику. Волела бих да бар то буде озбиљно пропраћено у медијима. Пројекат је финансиран из Владе Републике Србије и Покрајинске владе Војводине. Јединствен је по томе што ће бити најмодернија позоришна кућа у региону и по томе што су предвиђене драме на два језика. Имамо серију завршавања пројеката који су започети. Завршетак радова многобројних основних школа у Војводини, домова здравља, болница, наравно домова културе. У Србији је сада много бољи стандард, а људи желе и боље културне стандарде. Сремски Карловци доскоро нису имали дом културе. А онда су Министарство културе и Покрајинска влада издвојили средства и купили једну величанствену кућу у Сремским Карловцима управо за будући дом културе.

Од 2012. без међунационалних инцидената

За време претходне власти нико није питао где су наше паре и зашто се ништа не гради, већ је главно питање било да ли је неко исписао негде графит мржње, или је дошло до туче на међунационалној основи...

Паре су завршавале у џеповима покрајинских функционера. Ја сам ступила на дужност као градоначелник Новог Сада 2004. године. И први ко ме је посетио била је делегација коју је предводила европска функционерка Дорис Пак. Испитивала ме је детаљно о догађајима по улицама Новог Сада, инцидентима где су избијале туче између припадника српског и мађарског народа. Од 2012. до данашњег дана нисмо имали такве инциденте. Сада могу слободно да питају где су паре, сада се ради све транспарентно. А да не говорим о томе да сви знамо ко је исписивао такве графите мржње да би скретао пажњу с најважнијих животних питања.