Мајстор ироније и сумње

Два кратка романа модерног класика словачке књижевности Павела Виликовског објављена су недавно у издању „Архипелага”. То су књиге „Летимичан снег”, објављена на словачком језику 2024. године, и „Ишчезла страст”, једна од последњих пишчевих књига, објављена на словачком 2018. године. Обе књиге објављене су у преводу Михала Харпања у новој едицији „Светске књижевности”.

Павел Виликовски (1941–2020) најзначајнији је словачки писац друге половине 20. и првих деценија 21. века. Овај мајстор ироније и сумње припада генерацији писаца која се појавила шездесетих година 20. века и из темеља променила лице словачке књижевности. Награђивана и превођена на готово све европске језике, проза Павела Виликовског одликује се дирљивом иронијом, типичном средњоевропском меланхолијом, бриљантним стилом и јасним и ретко прецизним језиком. Виликовски је препознат као један од најистакнутијих аутора посткомунистичке Средње Европе. Дела Павела Виликовског преведена су на готово све европске језике.

У овом иновативно обликованом кратком роману „Летимичан снег” Виликовски представља, у лику свог јунака Чимбораске, дигресивног, ексцентричног приповедача који подсећа на „брбљиве” јунаке Бохумила Храбала.

Лагани тон на почетку романа прикрива дубину приповедања. Хумор, филозофско истраживање, дигресије о љубави и језику, прагматични контрапункт који нуди Штефан и метафоричка лавина отварају комплекс болних и тешких емоција. Резултат је вишеслојна прича која покреćе многа питања – ниједно од њих нема лаке одговоре.

– Не зовем се Штефан Ковач. Моје име је Чимбораска. Ја сам самозванац – тако се на једном месту у роману „Летимичан снег” представља главни јунак.

Критичарка Сабин Одрери нагласила је идентитет као основну тему, а европску одисеју као оквир потраге за дубљим разумевањем света у кратком роману „Ишчезла страст”:

– Попут неке модерне филозофске приче која често подсећа на Милана Кундеру, Павел Виликовски нас води на путовање кроз Европу 21. века, у потрази за својим идентитетом.