Угља има, пара мора бити

Најзначајнији економски пројекти у Србији су изградња две електране – „Колубара Б” и трећег блока „Тент Б”, за које Министарство рударства и енергетике тражи стратешког партнера Електропривреди Србије. Процењује се да је укупна вредност обе инвестиције мања од две милијарде евра, а у будућу компанију ЕПС ће унети економску вредност земљишта и 700 милиона евра, који ће бити утрошени за отварање једног или два рударска копа. Невоља је што ЕПС, због ниске цене електричне енергије, нема новца за инвестиције, па би због тога његов удео у новој фирми био процентуално мањи.

Упркос све већем броју изграђених нуклеарки и увећаној производњи струје из обновљивих енергетских извора, угаљ ће још дуго бити доминантна сировина за производњу електричне енергије. У Србији ће ове године биће откопано 4,2 милијарде тона угља, а до 2020. године из разних копова биће извађено додатне три милијарде тона.

Слободан Митровић, помоћник директора Дирекције ЕПС-а за стратегију и инвестиције, тврди да Србија има довољно угља за термоелектране. Према билансним и геолошким резервама, Србија има потенцијал од око 20 милијарди тона угља, који ће бити главни енергент за садашњу и будућу производњу електричне енергије.

– Да би се то остварило, неопходно је решавати главне проблеме у троуглу циљева енергетске политике – каже Митровић. – То су сигурно снабдевање, конкурентна цена угља и заштита животне средине. Веома је битно каква сутрашњица чека произвођаче угља у Србији и на који ће начин рударски басени Колубаре и Костолца одговарати све израженијим захтевима за повећање испорука угља гарантованог квалитета.

Планом развоја до 2020. године ЕПС је предвидео изградњу нових термоелектрана, али забрињава што ће годишња производња угља са копа у Колубари опасти са садашњих 30 на 11 милиона тона, јер ће наредних година бити исцрпљено неколико поља. У истом периоду очекује се да ће тражња електрана за угљем порасти на 36 милиона тона годишње. У току је отварање новог површинског копа „Велики Црљени”, док је проширење и прелазак са Поља „Д” на Поље „Е” планиран од 2015. године.

Србији недостаје око 13 милиона тона угља. Тај мањак може да се надомести на један од три начина. Први је да се у Колубари отворе два нова копа – „Јужно поље” и „Радљево”, од по шест-седам милиона тона угља годишње.

– У другом случају предвиђа се отварање само једног копа, са којег би се вадило око 10 милиона тона угља, уз повећање капацитета на другим коповима. По трећем сценарију, отворио би се само један коп са годишњом производњом угља од 13 милиона тона. Одлука о томе која ће се од ових варијаната прихватити биће донета на основу економских параметара, а пресудни ће бити расположиви ресурси на пољима и могући животни век новог копа. Израда ове студије је у завршној фази, после које ће бити урађен и идејни пројекат са студијом оправданости. Према садашњим проценама, предност има отварање новог копа „Радљево” – истиче Митровић.

У Костолачком басену ситуација је много јаснија. Површински коп „Дрмно”, као носилац производње, већ догодине би требало да даје девет милиона тона лигнита годишње. Пресељењем дела рударске опреме са копа „Ћириковац” и набавком новог БТО система, који са радом треба да почне ове године, то је могуће остварити.

За нове руднике угља, обнову и замену копова, требало би обезбедити више од две милијарде евра. Најважнији пројекти су завршетак копа „Тамнава-западно поље” у који треба уложити 250 милиона евра, затим отварање новог рудника (површински копови „Радљево” и „Јужно поље”), што захтева око 700 милиона евра, као и отварање капацитета „Поље Е”, за шта је предвиђено 500 милиона евра.

Планирано је да се у проширење Поља „Д” уложи 149,6 милиона евра. За повећање производње угља у копу „Дрмно” са шест на девет милиона тона потребно је уложити 58,9 милиона евра, а да би се производња са девет повећала на 12 милиона тона – 124 милиона евра. За копове „Велики Црљени” и „Јужно поље” потребно је још 63,9 милиона евра.

Да би се омогућио несметан рад електрана, треба отворити нове копове у сада насељеним местима. Процес експропријације и пресељење домаћинстава је сложен и тежак посао. У току је пресељење насеља Вреоци са 1.200 домаћинстава, а „Колубара” је до сада преселила 1.600 кућа. Протеклих година због недостатка новца експропријација није благовремено спроведена, што је довело и до смањења производње.