Uglja ima, para mora biti

Najznačajniji ekonomski projekti u Srbiji su izgradnja dve elektrane – „Kolubara B” i trećeg bloka „Tent B”, za koje Ministarstvo rudarstva i energetike traži strateškog partnera Elektroprivredi Srbije. Procenjuje se da je ukupna vrednost obe investicije manja od dve milijarde evra, a u buduću kompaniju EPS će uneti ekonomsku vrednost zemljišta i 700 miliona evra, koji će biti utrošeni za otvaranje jednog ili dva rudarska kopa. Nevolja je što EPS, zbog niske cene električne energije, nema novca za investicije, pa bi zbog toga njegov udeo u novoj firmi bio procentualno manji.

Uprkos sve većem broju izgrađenih nuklearki i uvećanoj proizvodnji struje iz obnovljivih energetskih izvora, ugalj će još dugo biti dominantna sirovina za proizvodnju električne energije. U Srbiji će ove godine biće otkopano 4,2 milijarde tona uglja, a do 2020. godine iz raznih kopova biće izvađeno dodatne tri milijarde tona.

Slobodan Mitrović, pomoćnik direktora Direkcije EPS-a za strategiju i investicije, tvrdi da Srbija ima dovoljno uglja za termoelektrane. Prema bilansnim i geološkim rezervama, Srbija ima potencijal od oko 20 milijardi tona uglja, koji će biti glavni energent za sadašnju i buduću proizvodnju električne energije.

– Da bi se to ostvarilo, neophodno je rešavati glavne probleme u trouglu ciljeva energetske politike – kaže Mitrović. – To su sigurno snabdevanje, konkurentna cena uglja i zaštita životne sredine. Veoma je bitno kakva sutrašnjica čeka proizvođače uglja u Srbiji i na koji će način rudarski baseni Kolubare i Kostolca odgovarati sve izraženijim zahtevima za povećanje isporuka uglja garantovanog kvaliteta.

Planom razvoja do 2020. godine EPS je predvideo izgradnju novih termoelektrana, ali zabrinjava što će godišnja proizvodnja uglja sa kopa u Kolubari opasti sa sadašnjih 30 na 11 miliona tona, jer će narednih godina biti iscrpljeno nekoliko polja. U istom periodu očekuje se da će tražnja elektrana za ugljem porasti na 36 miliona tona godišnje. U toku je otvaranje novog površinskog kopa „Veliki Crljeni”, dok je proširenje i prelazak sa Polja „D” na Polje „E” planiran od 2015. godine.

Srbiji nedostaje oko 13 miliona tona uglja. Taj manjak može da se nadomesti na jedan od tri načina. Prvi je da se u Kolubari otvore dva nova kopa – „Južno polje” i „Radljevo”, od po šest-sedam miliona tona uglja godišnje.

– U drugom slučaju predviđa se otvaranje samo jednog kopa, sa kojeg bi se vadilo oko 10 miliona tona uglja, uz povećanje kapaciteta na drugim kopovima. Po trećem scenariju, otvorio bi se samo jedan kop sa godišnjom proizvodnjom uglja od 13 miliona tona. Odluka o tome koja će se od ovih varijanata prihvatiti biće doneta na osnovu ekonomskih parametara, a presudni će biti raspoloživi resursi na poljima i mogući životni vek novog kopa. Izrada ove studije je u završnoj fazi, posle koje će biti urađen i idejni projekat sa studijom opravdanosti. Prema sadašnjim procenama, prednost ima otvaranje novog kopa „Radljevo” – ističe Mitrović.

U Kostolačkom basenu situacija je mnogo jasnija. Površinski kop „Drmno”, kao nosilac proizvodnje, već dogodine bi trebalo da daje devet miliona tona lignita godišnje. Preseljenjem dela rudarske opreme sa kopa „Ćirikovac” i nabavkom novog BTO sistema, koji sa radom treba da počne ove godine, to je moguće ostvariti.

Za nove rudnike uglja, obnovu i zamenu kopova, trebalo bi obezbediti više od dve milijarde evra. Najvažniji projekti su završetak kopa „Tamnava-zapadno polje” u koji treba uložiti 250 miliona evra, zatim otvaranje novog rudnika (površinski kopovi „Radljevo” i „Južno polje”), što zahteva oko 700 miliona evra, kao i otvaranje kapaciteta „Polje E”, za šta je predviđeno 500 miliona evra.

Planirano je da se u proširenje Polja „D” uloži 149,6 miliona evra. Za povećanje proizvodnje uglja u kopu „Drmno” sa šest na devet miliona tona potrebno je uložiti 58,9 miliona evra, a da bi se proizvodnja sa devet povećala na 12 miliona tona – 124 miliona evra. Za kopove „Veliki Crljeni” i „Južno polje” potrebno je još 63,9 miliona evra.

Da bi se omogućio nesmetan rad elektrana, treba otvoriti nove kopove u sada naseljenim mestima. Proces eksproprijacije i preseljenje domaćinstava je složen i težak posao. U toku je preseljenje naselja Vreoci sa 1.200 domaćinstava, a „Kolubara” je do sada preselila 1.600 kuća. Proteklih godina zbog nedostatka novca eksproprijacija nije blagovremeno sprovedena, što je dovelo i do smanjenja proizvodnje.