Скупштина Војводине поново о статуту

Скупштина Војводине могла би до краја фебруара поново разматрати Предлог статута Војводине, који је средином октобра прошле године изгласала и упутила га на усвајање Скупштини Србије. Ову могућност најавио је јуче шеф посланичке групе За европску Војводину у покрајинском парламенту Драгослав Петровић. Он је рекао и да би у наредних десетак дана требало да буде усаглашен текст закона о преношењу надлежности Војводини на коме су „прошле седмице највиши представници покрајинских секретаријата и министарстава Србије интензивно радили”, да би тај закон Скупштина Србије разматрала заједно са Предлогом статута. „Императив је да до 15. марта та два акта буду усвојена како бисмо могли да креирамо буџет Војводине, у складу са надлежностима које би покрајина требало да добије новим статутом”, рекао је Петровић новинарима уочи седнице покрајинског парламента.

А да ће се посланици Скупштине Војводине још једном изјашњавати о статуту потврдио је јуче за „Политику” председник Покрајинског одбора Демократске странке Душан Елезовић. Он, међутим, каже да „неће бити суштинских промена у тексту статута, већ да је реч само о правно-техничкој редакцији”.

„Од почетка смо знали да до тога мора да дође јер је, како смо и најављивали, било потребно да Предлог статута усагласимо са Уставом, Уставним законом и законом о преносу надлежности. Дакле, тако правно-технички редигован документ ће још једном бити на дневном реду покрајинске скупштине, и затим ће бити упућен републичким посланицима на давање сагласности”, објашњава Душан Елезовић.

Коалициони партнери Демократске странке у Скупштини Војводине, међутим, јуче ништа нису знали о могућности да поново гласају о било чему у вези са статутом. Према речима Балинта Пастора, посланика Савеза војвођанских Мађара у Скупштини Србије, до сада уопште није било речи о томе да би покрајински парламент требало поново да одлучује. Он додаје да сматра како то није ни могуће, будући да је предлог утврђен и да је још у октобру ушао у процедуру у републичком парламенту.

Александра Јерков, портпарол Лиге социјалдемократа Војводине, такође, каже да не верује да ће се посланици Скупштине Војводине поново изјашњавати. Према њеним речима, за то нема потребе, јер је усвојени статут плод вишемесечних договора коалиционих партнера. Она је подсетила и да је рок за доношење статута већ истекао и да би било бесмислено да се сада поново враћа у војвођански парламент.

Председник Законодавног одбора Народне скупштине Србије Влатко Ратковић, иначе посланик ДС-а из Војводине, објашњава да заправо нема потребе да се у покрајинској скупштини поново гласа за статут, већ ће се посланици, вероватно, изјашњавати само о правно-техничкој редакцији текста која ће потом бити упућена Скупштини Србије да се о њој изјасни заједно са Предлогом статута, који тако неће морати да се повлачи из Скупштине Србије.

Поред могућности да Скупштина Војводине размотри измене статута, незванично се помиње и сценарио по коме би пред војвођанске посланике „ишао” и закон о преносу надлежности чије усаглашавање је, како тврде надлежни, у завршној фази. Иако је до сада Влада Србије словила за званичног предлагача овог закона који ће се усвајати у пакету са статутом, није немогуће да га републичком парламенту ипак предложи покрајински. Ово би, како се спекулише, могло бити компромисно решење, пошто се већ дуже време незванично говори о томе да део министара републичке владе не жели да стане иза овог законског предлога, као и да постоји извесно неслагање о овом питању између војвођанског и београдског крила ДС-а, што у овој странци званично упорно демантују.

Влатко Ратковић каже да су и Влада Србије и покрајинска скупштина по Уставу овлашћени предлагачи, док Душан Елезовић објашњава да је то ко ће закон доставити скупштини само ствар политичког договора.

„Постоје две могућности. Прва је да Влада Србије буде предлагач тог закона, што значи да би он био директно упућен у скупштинску процедуру. Други начин је да Скупштина АП Војводине буде предлагач, онда би се он пре тога мора наћи на дневном реду покрајинског парламента. Којим путем ће се ићи, знаћемо након коначног договора са представницима републичке владе. Дакле, то су техничка питања, поштовање процедуре и заиста нема потребе да се опет отварају реално непостојећа питања”, каже Елезовић.