Коме инфлација најтеже пада

Управо је питање ефекта инфлације на домаћинства с различитом структуром потрошачке корпе на које одговара истраживач Константина Сорак, у Сектору за економска истраживања и статистику доступна и сајту Народне банке Србије.

- Када говоримо о инфлацији, најчешће подразумевамо општи раст малопродајних цена производа и услуга у корпи просечног потрошача, које изражавамо у стопама раста индекса потрошачких цена. Међутим, структура потрошње није иста за сва домаћинства. Разлике у нивоу дохотка и потрошње условљавају и разлике у уделу појединих категорија производа и услуга у њиховој потрошачкој корпи. Сходно томе, поставља се питање у којој мери укупна инфлација одражава утицај раста цена на различите групе становништва. У анализи су коришћени подаци из Анкете о потрошњи домаћинстава. Она су подељена у пет једнаких група према висини потрошње (квинтила).

- Анализу смо радили за период од 2020. године закључно с прошлом годином. Овај период карактерисала је повећана глобална неизвесност и већи број шокова који су погодили глобалну економију и преносили се и на Србију. Први квинтил обухвата 20 одсто домаћинстава с најнижом потрошњом, и исто толико с највишим нивоом потрошње.

За сваку од ових група конструисана је посебна мера инфлације и резултати показују да је током периода најизраженијих инфлаторних притисака, посебно током 2022. и прве половине 2023. године, инфлација релативно више погађала домаћинства у Србији с нижим нивоом потрошње. Другим речима, остварена инфлација за ову групу домаћинстава била је већа од инфлације код домаћинстава с већим нивоом потрошње. Основни разлог за то је структура издатака ове групе домаћинстава. Храна и комуналне услуге чине већи део буџета домаћинстава из првог квинтила, а управо су цене у тим категоријама највише расле. То је била последица глобалних поремећаја на тржиштима енергената и хране, опоравка тражње након пандемије и ескалације геополитичких тензија, каже Сорак.

С друге стране, расле су и цене категорија транспорта, угоститељства и рекреација, које имају већи удео у потрошњи домаћинстава с вишом потрошњом. То је деловало у смеру ублажавања јаза између мере инфлације за оне с најнижим и највишим нивоом потрошње.

Највећи јаз између инфлације првог и петог квинтила забележен је средином 2023. године и износио је око 2,6 процентна поена, тј. за толико је била виша инфлација за категорије становништва с нижим нивоом дохотка и потрошње.

Од почетка 2024. године инфлација успорава, чему су допринели заоштравање монетарне политике и ефекат високе базе. Како се успоравање у знатној мери односило на стабилизацију цена хране, међугодишња инфлација је, релативно посматрано, брже успоравала код домаћинстава с нижом потрошњом. Таква динамика кретања инфлације настављена је и током највећег дела 2025. године, чему је у последњем тромесечју допринело увођење уредбе о ограничењу маржи, која се одразила на пад цена хране. Изузетак је био период од маја до августа, када услед неповољних временских прилика цене хране, пре свега воћа и поврћа, бележе приличан раст.

Посебан део анализе односио се на процену утицаја инфлације на реални раст зарада домаћинстава. У 2022. години готово све групе забележиле су реалну стагнацију или пад зарада, при чему је пад био најизраженији код домаћинстава с најнижим дохотком. Током 2023. године та група бележи стагнацију, док остале групе остварују умерен реални раст зарада.У 2024. и 2025. години долази до повољније динамике за домаћинства с нижим дохотком. Томе су допринели успоравање инфлације и раст минималне зараде.

Додатни увид пружа индикатор покривености минималне потрошачке корпе минималном зарадом. Након благог пада у 2022. години и стагнације током 2023, у 2024. и током осам месеци 2025. године долази до побољшања, при чему покривеност достиже приближно 95 одсто.

Заустављањем раста цена хране и довођењем инфлације у оквир циља, створени су услови за интензивније испољавање двосмерног утицаја донетих мера државе на реалан животни стандард грађана. Синхронизовани ефекат на побољшање животног стандарда, нарочито становништва с нижим нивоом дохотка, потиче од раста минималне зараде и од нижих цена хране, на које се одразила примена Уредбе о ограничењу трговачких маржи. То је резултирало и пуном покривеношћу просечне потрошачке корпе просечном зарадом и готово пуне покривености минималне потрошачке корпе минималном зарадом.