Среда, 24.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Бал­кан че­ка по­моћ ЕУ

Бал­кан че­ка по­моћ ЕУ
Учесници скупа о европ­ским пер­спек­ти­ва­ма ре­ги­о­на (Фото Л. Адровић)

Криза није дошла са Балкана, па затоземље југоисточне Европе сматрају да не би требало да буду њене жртве и очекују да ЕУима у виду и њихов интерес током примене Европског плана економског опоравка, иницираног на децембарском самиту Уније. Позивају је и да убрза примену претприступних програма помоћи – кроз дистрибуцију већ одобрених, али и додатна финансијска средства како би наставиле процес европских интеграцијa, транзиционе процесеииз кризе изашле са очуванимпривредним, економскими социјалнимкапацитетима.

Такоби, у најкраћем, гласио закључак лидера за евроинтеграције шест земаља југоисточне Европе,који су се јуче окупили у Београду, на састанку о европским перспективама регионау време економске иенергетске кризе, који је новинарима предочио Божидар Ђелић, потпредседник владе Србије и домаћин наведеногскупа.

На питање новинара да ли су 120 милиона евра, на које регион рачуна од ЕУ, постојећа или додатна средства из ИПА фондова, Ђелић је објаснио да је реч о постојећим средствима, чија ће се употреба убрзати и чија ће се намена, како се планира,променити тако што ће се усмерити ка пројектима локалне инфраструктуре, енергетике и подршке малим исредњим предузећима.

Намера ЕУ је, према информацијама које су стигле у регион,да се тим средствима (реч је огрантовима) повећа локални финансијски потенцијал,како би се олакшало коришћење кредита договорених са међународним финансијским институцијама.

Учесници скупа су у својојдекларацији позвали ЕУ да у 2009. размотри укидање визног режима за све земље југоисточне Европена основу појединачних резултата (тренутно само грађани Хрватске без виза путују у Европу). Ипозвали Унијуда ове године размотри завршетак преговора о приступању Хрватске, отварање преговора са Македонијом, одговор на захтев Црне Горе за чланство и одговор на очекиване захтеве Албаније, БиХ иСрбије за чланство у ЕУ. Договорили сусе да унапреде и ојачају политичку, економску, научну и културну сарадњу, као и да наредни регионални састанак одржеу Охриду,августа 2009. године.

Јучерашњем састанку присуствовали су представници свих шест земаља региона – потпредседник Владе Македоније за европске интеграције Ивица Боцевски, министар спољне трговине и економских односа БиХ Младен Зиројевић, државни секретар за европске интеграције у Министарству спољних послова Републике Хрватске Давор Божиновић, генерални секретар Министарства за европске интеграције Републике Албаније Арбен Касхаху, Милорад Катнић, помоћник министра финансија Црне Горе,као и генерални секретар Регионалног савета за сарадњу Хидо Бишчевић.Заједничку изјаву усвојилису представници пет земаља, док је став албанске делегације био да је „овај документ боље усвојити на постојећим формалним форумима”.

-----------------------------------------------------------

Сутра о плану за изградњу саобраћајница

Влада Србије ће на сутрашњој седници, после мера штедње и програма кредитне подршке привреди, усвојити и програм улагања у инфраструктуру, најавио је премијер Мирко Цветковић, обраћајући се учесницима регионалног састанка и упознајући их са српским програмом за ублажавање последица глобалне кризе.

Бољем снабдевању гасом, по његовим речима,знатно ће допринети изградња гасовода Јужни ток, а интерес Србије био би и да гасовод „Набуко” прође кроз Србију.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.