Путеви француског романа

Месец франкофоније се и ове године, традиционално у марту, обележава у Србији низом културних догађаја, а кључну улогу у њиховој организацији има група франкофоних амбасадора у Србији, активна од 2018. године, која окупља више од 20 дипломатских мисија (амбасада и међународних организација). Манифестација промовише бројне франкофоне иницијативе које настају у Србији, а које су одраз франкофоније – велике заједнице засноване на једном језику и формиране око заједничких вредности као што су мир, демократија, људска права, образовање и пре свега поштовање вишејезичности и културне разноликости.

Међу бројним догађајима издвајамо, најпре, изложбу „Слободна зона – Бекетове ратне године кроз објектив фотографа Најџела Свана”, која ће бити одржана од данас до 21. марта 2026. године у Француском институту у Београду. Отварање изложбе планирано је за данас у 14 сати.

„Ирски писац Семјуел Бекет, тражен од стране нациста након што је његова мрежа Отпора била издата, напушта Париз 1942. године и сели се у планине Луберона на југу Француске, тада у такозваној Зони Ноно. Тамо остаје активан члан Отпора све до краја рата. О овом периоду његовог живота зна се врло мало – не постоје архиви, фотографије, нити писани документи, већ само признање значајне улоге коју је ово искуство имало у његовом каснијем стваралаштву. Тишина, чекање, празнина и осећај невидљиве силе, све оно што препознајемо у његовом делу ’Чекајући Годоа’, носе одјеке тог времена, а ирски фотограф Најџел Сван, пореклом из Портадауна, истражује ово изоловано подручје, богато спектралним сећањима и невидљивим траговима, кроз серију пејзажа који одјекују историјом”, каже се у саопштењу организатора изложбе.

Кад је реч о музичком програму, 16. марта 2026. године у 20 часова у „Заппа барки”, Кеј 25. мај (Кула Небојша) наступиће пионири индустријске музике – култни швајцарски бенд „Young Gods” који, у оквиру своје европске турнеје „Appear Disappear”, први пут долази у Србију како би промовисао албум истог назива, објављен прошлог јуна. Незаобилазан је и Фестивал филмова франкофоних земаља, који представља богатство франкофонских култура кроз избор остварења из различитих земаља чланица, а који ће бити одржан од 23. до 26. марта у Југословенској кинотеци, са пројекцијама у 19 и 21 час.

Посебна посластица је књижевни програм који ће највећим делом бити одржан у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић”, осим једног предавања које је предвиђено за Коларац.

Већ сутра с почетком у 13.30 сати, у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић” на програму је предавање „Иго у међуигри светлости и сенке: екстазе, туге и борбе једног песника”. Иго је, као и многи писци његовог времена, био заинтересован за политички живот и тежио је да активно учествује у њему. За њега је песник „чувар”, који врши утицај на власт и јавно мњење, што је саставни део његове мисије. Еволуција политичких идеја Виктора Игоа следила је јединствен пут, стално обликован политичким догађајима и личним трагедијама... Организатор овог предавања је Франкофонски центар Универзитета у Београду, а предавач Бранка Гератовић Ивановић са одсека за романистику Филолошког факултета.

О једном од највећих представника француског романа 20. века, Марселу Прусту, биће одржана два предавања 16. марта (од 12 и од 13.30 сати) у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић”, а у организацији Друштва за културну сарадњу Србија–Француска и Франкофонског центра Универзитета у Београду. Предавач је Јелена Новаковић, професор универзитета и председница Друштва за културну сарадњу Србија–Француска, која каже да је Прустов роман „У потрази за изгубљеним временом”, објављен у одличном српском преводу, био велики допринос француско-српским културним односима и самој српској култури. Ова предавања, под заједничким насловом „Путеви модерног француског романа: Марсел Пруст”, имају циљ да истакну аспекте Прустове мисли и књижевног стваралаштва који су и данас релевантни. Прво ће се фокусирати на модерност његове романескне технике, а друго на утицај Бергсонове филозофије на његово размишљање.

Професорка Јелена Новаковић, а у организацији Друштва за културну сарадњу Србија–Француска, одржаће и академско предавање „Нотр Дам у Паризу у делима француских писаца” у Коларчевој задужбини 17. марта од 18 сати. Ово предавање има циљ да демонстрира, прво, страст француских писаца из свих периода, од средњег до 21. века према катедрали Нотр Дам у Паризу и, друго, оригиналност мисли сваког од тих писаца и дух њихове епохе, који се огледа у њиховом одушевљењу овим ремек-делом готске уметности.

„Улога госпође Де Лафајет у еволуцији романа у Француској” назив је предавања које ће одржати Жељка Јанковић, виши предавач на Филолошком факултету Универзитета у Београду, 25. марта од 17 сати у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић”. Након деценија доминације дугих пасторалних, херојских и галантних новела барокне ере, новела Мари-Мадлен де Лафајет, познатије као Мадам де Лафајет, „Принцеза од Монпенсјеа” (1662) означила је одлучујућу прекретницу у еволуцији француске наративне прозе. Кроз анализу фикционалног дела највеће француске романсијерке 17. века, ово предавање ће пратити фазе њеног „дијалога” са романескном традицијом и увођење наративних и стилских иновација које ће довести до рађања модерног психолошког романа у њеном ремек-делу „Принцеза Де Клев”.

Серија ових предавања заокружује се Балзаком 27. марта с почетком у 12.45 сати у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић”, када ће Нађа Ђурић са одсека за романистику Филолошког факултета говорити на тему „О Балзаковој ’Људској комедији’: Од тумачења стварности до стварања новог модела романа”. Оноре де Балзак је оставио траг у првој половини 19. века својом „Људском комедијом”, испуњавајући своју амбицију да прикаже француско друштво као целину и да хронички забележи обичаје свог времена. Тиме је створио модел романа заснован на идеји да се објективна стварност може не само представити, већ и разумети и тумачити – модел толико утицајан да је постао саставни део саме поетике традиционалног романа, каже се у најави овог предавања.