Чоколаде уместо зејтина

Сомбор – Према наговештајима представника компаније "Инвеј", већинског власника сомборске фабрике уља "Сунце", она ће вероватно бити затворена, односно пресељена у Зрењанин, а у њене погоне биће усељена опрема за производњу слаткиша. Компанија "Инвеј" је, наиме, у преговорима са једном швајцарском фирмом кондиторског бренда.

Уколико се преговори заврше успешно, у Сомбору ће престати да се производи јестиво уље, а радници који буду остали – паковаће слаткише.

– У том случају бисмо у сомборској фабрици задржали свих триста сада запослених – рекао је јуче Дејан Станковић, представник компаније "Инвеј", у разговору са челним људима сомборске општине.

Др Јовану Славковићу, председнику Општине Сомбор, и Вељку Стојновићу, председнику Скупштине општине, Станковић је саопштио да је компанија "Инвеј"одустала од једностраног раскида уговора са компанијом "Униливер", што би довело до гашења производње кечапа, маргарина и мајонеза. Али, сеоба уљаре из Сомбора у Врбас, где се производи уље "витал", сасвим је извесна.

Већ поодавно 37 радника из уљаре "Сунце" у Сомбору протестује што су премештени у 50 километара удаљени "Витал" у Врбасу, где им је одређено двократно радно време, мада ништа не раде.

Милан Гуцуња, заступник "Инвеја" на јучерашњем разговору  у сомборској општини, поновио је став компаније да је основни узрок неспоразума са 37 радника "Сунца", "неразумевање синдиката њихове улоге у тржишној привреди". Јер, како је и овом приликом речено, "Инвеј" у овом случају није прекршио Закон о раду.

Славковић је рекао да је са представницима "Инвеја" договорено да се неспоразум реши разговором оба синдиката уљаре и пословодства "Инвеја". До тог сусрета доћи ће крајем недеље.
З. Зејнели

--------------------------------------------------------------------------

Право на страни Пецонија

Радницима сомборске уљаре "Сунце" који сваког јутра устају у пет, како би у вршачки "Витал" стигли до осам сати, а с посла се враћају касно увече изгледа да не може ни држава да помогне. Закон о раду је у овом случају на страни бизнисмена Предрага Ранковића Пецонија, власника ове две војвођанске фабрике. Без обзира на то што радници дневно до посла и назад пређу око 100 километара и раде двократно, по слову закона, њиховом газди не може ништа да се приговори.

Према речима Влада Гарића, помоћника министра Расима Љајића, послодавца штити члан 173. Закона о раду. У тачки један овог члана се наводи да "запослени може да буде премештен у друго место рада ако је делатност послодавца такве природе да се рад обавља ван седишта, односно његовог организационог дела".

– Ту се првенствено мисли на послове из области грађевинарства и саобраћаја. У тачки два предвиђена је могућност за премештај уколико је удаљеност од места у коме је запослен мања од 50 километара. При том се мисли на географску удаљеност. Јер се до једног места може стићи различитим, и дужим и краћим путевима – објаснио је Гарић.   

Такође, послодавац мора да обезбеди организован превоз својих радника од једног места до другог, који омогућава благовремени долазак на рад и повратак са радног места. У закону се наводи и то да трошкове пута плаћа послодавац.

Закон о раду предвиђа и да радник може бити премештен у друго место, уколико он то жели.

Без обзира на то што је држава сада немоћна пред Пецонијем, Расим Љајић, надлежни министар, договорио је пре два дана са Дејаном Станковићем, директором компаније "Инвеј", да се радницима уведе једнократно, уместо двократног радног времена. То значи да се радницима укида проблематична пауза која је трајала чак три сата. На састанку са министром представници "Инвеја" су се договорили и да се овим проблемом од сутра озбиљније позабаве.
А. Н.