Енглески језик више није једини пут до успеха

Дуго доминантна енглеска песма полако уступа место разноврсним звуцима и језицима из целог света. Тренд који је започео пре неколико година сада достиже врхунац, доносећи са собом свежу енергију и нове музичке сензације.

Стриминг платформа “Спотифај”, барометар популарности у дигиталном добу, потврдила је да музика која није на енглеском језику брзо пробија свој пут на светску сцену. Прошле године, њена престижна листа “Global Top 50” садржала је песме на чак 16 различитих језика, двоструко више него 2020. године. Корејски, шпански, арапски, индонежански, турски и португалски су само неки од језика који су допринели овој музичкој револуцији.

Статистика не лаже

Бразилска фанк музика бележи најбржи раст на глобалном нивоу, са слушаоцима који расту за импресивних 36 одсто у последњих пет година. К-поп, јужнокорејски музички феномен, наставља да осваја свет, док треп латино, мешавина латино ритмова и треп музике, расте за 29 одсто.

Иако албуми на енглеском језику и даље доминирају продајом (14 од 20 најбољих албума прошле године), све већи број извођача који не певају на енглеском пробија се на врх топ-листа.

Прошле недеље, најстримованија листа на “Спотифају” представила је велики број песама које нису биле претежно на енглеском језику, а извођачи попут Бед Банија, Тајле, Џунг Кука, бенда “Блекпинк” и Раула Алехандра доминирали су листама.

Према извештају Би-Би-Си њуза, тренд раста музике која није на енглеском језику присутан је од 2017. године, када је стримовање постало највећи извор прихода за музичку индустрију. Очекује се да ће овај тренд наставити да расте захваљујући новом ЕП-у бенда “Блекпинк”, наступу Бед Банија на “Супербоулу”, предстојећој турнеји групе “БТС” и наступу Росалије на “БРИТ наградама”.

Ове бројке указују на то да се музичка сцена глобализује и постаје инклузивнија. Мање је баријера, све више се слушају различити културни изрази и музички стилови. Енглески језик више није једини пут до успеха, а уметници из целог света имају прилику да покажу свој таленат и освоје публику својом аутентичношћу.

Да ли је ово почетак краја доминације енглеске музике? Можда не, али свакако сведочимо рађању нове ере у којој разноликост и глобална повезаност обликују музичку сцену.